Још није касно : једна српска порука Хрватскоме блоку

16

ствари сви Французи сложни, а имено: у доброптворној, па и благодешној, централизацији, коју је тај _ крвави потрес и преврат донео, -и у непогибно наслеђе оставио, француској нацији. Крвави су, доиста, · били, па и крволочни, Јакобинци Француске Револуције, Мараши и Робеспијери њени — од крви се није ни видела „република“ њихова — али им и најзатуцаније монархисте француске признају једну исполинску заслугу: они су збрисали све покрајинске владе и државе своје, све своје (француске) „ХРрватске“, „Словеније“, „Босне“, „Зете“ и „Херцеговине“ (т. |. „бургоње“, „Гаскоње“, „Бретање“, „Нормандије“, „Вандеје“ и т. д.) па су на рушевинама · њиховим подигли једну и јединствену („ ите е! ипгдце“) државу, једну и јединствену Француску; а самим тим и довољно јаку и силну, да се она после могла, чак, "и са целом Јевропом у 'коштац ухватити, и све своје од шадање ране и катастрофе, и ватврловеке и седанске, победно преболети................

Дакле, налазим: да наш Видовдански Устев није довољно централистичан.

= а

"Други један крупан недостатак Видовданског Устава, то је, Господине Уредниче, недовољна правна обезбеда Одбранбене Снаге гтроимене нам Краљевине Срба, Хрвата пи Словенаца. Одељак о "Војсци тако је кратак, тако лаконичан, па и до саме неодређености генералан, да би кроз празнине његове могли рахат учинити нешто, и непоправно, али не само које какви Радићи кад би по несрећи у Скупштину дошли (Пека их шамо и даље у њиховом Загребу, док не дође по њих Српски Преки Суд, а који су, "Суд, они одавно заслужили); нити само они Црвени Комунци наши, кад би из мртвога слова „Закона о заштити државе“ повампирени устали: него и - домаћи србијански Министри Финансија, у име оне _ вечно-популарне. „штедње“, или „буџетске равнотеже“, или и „само привремене жршве“, у смеру _Балутног спасавања данашњег динара нашег. Могли