Још није касно : једна српска порука Хрватскоме блоку

29 -

на то излази — кад је вас жао ваших дојучера- њих ланаца, — чак, — двоструних ланаца, и „царских“ и „краљевских“, и швабсних и маџарсних,о кал сше ви способни, чак, за оне и онакве ренегатено-издајничне „Меморанде“ шуђину, онда смо ми, и противу наше најбоље воље, завојевачи ваше Хрватске; и онда ћемо да вам једнога дана пошљемо | једног нашег Магдаленића да вас научи реду " пошттењу . а. :-++ += Само, ако до шога дође, ако се тј. морадне и према вама (Хрватима) она „рајска“ у помоћ звати, онда се ова заједничка држава неће више звати: „Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца“, него само: Нраљевина Орбија. Онда ће претходно осванути и једна „Ревизија“ Видовдансног Устава. Али, то неће бити она коју ви тражите, па чак ни она коју за вас тражи мој лични пријатељ Стојан Протић, већ нешто са свим друго, шреће и девето......

Знам да ћете се сетити шта то може на пракшици да значи. Па знам да ћете нам (Србима) потајно поручити — можда, чак. и јавно нагласити —_ да оно чиме су се неке наше жандарско-солда“ чке делије у Хрватској прославиле, па одг. Радића и известан „башинашки“ комплименат добиле, да то

нешто има два краја. Одмах вам одговарамо, и у напред вам одго-

| варамо: у доброј руци само један крај. А чија је то рука данас, ту Срби немају шта да .се хвале.

Ту: вепат говора ! !...... Нећемо да вам претимо. А нећемо да вам пре_тимо. за то што,“после оног, и најцрњег од седам грехова човечијих, после Греха Неблагодарности, ми Срби прешњу највише мрзимо. Али вам се, и код свега црнога небрашсшва вашег, братски испо| ведамо: да вас је она рука, у чијој она „рајска“ | има само један крај, да вас је та рука у преклањ| ском Вараждину само мало помиловала, да је она, | можда, у лањском и бунтовном Загорју вашем била нешто тежа: али да она и уме и може да суди,па