Још није касно : једна српска порука Хрватскоме блоку

- 5

нас један ради, "сада И Хрватски Блок, и збори и

__твори, то не само да није био ни могао бити патри- И

отски сан горепоменутих великана хрвашске. гране народна нам стабла, него је шо најцрња. негација правога · Хрвашства. То је најцрњи, као што је нај· срамнији, злочин синовљи према заједничком 002н-

шељу, према шроименом народу нашем. -

_ Неволим што овако морам да говорим, што се тј. овако оштрим и тоном и стилом морам да послужим. Али, Господине Уредниче, ти Радићеви Хрвати — после оног ђеновског меморанда и блокашки _ му другови — то нису Хрвати, него ренегати. То нису просвећени, још мање узвишени, патриоти хрватски ; него су шо Нови Бранковићи /ужнога Сло_ венсшва; јер су то свесни рушиоци најјачег бедема "троимена нам народа, државна нам јединства. Али да идемо редом..... Не. Има нешто што мени ваља и пре тога „реда“ рећи, и баш овде рећи. А то је једна реч о субјекту, око кога се (како из наших листова видим) још једнако јавна копља ломе. И. ломе се не само у једној Хрватској, Словеначкој, Босни, него чак и у нашој србијанској Штумадици. Тај је субјект: прошлог лета једва донесени Обновни Закон Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца; или тако звани Видовдански Устав наш.

ја већ рекох, мало час, да је тај Устав веома. правичан и слободоуман; али рекох и то, да није безпрекоран. И сад само дозволите ми да узгред доиста — јер би се читава књига дала написати о манама и недостацима тога правног темеља наше нове државе — јест — да, уз пут ка другој мети, _истакнем једну или две од крупнијих мана његових.

„Ја знам, Господине Уредниче, да ће се многа моја новинарска браћа србијанска, знајући ме одавна — јер ја нисам више млад човек, него сед сптарац — знајући ме и у политици, као ђака, као школског васпитаника, једне Америке — због чега "су ми; збиља, неки од њих још пре скоро педесет година име „Американац“ ва гр уди. пришили, или