Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 1

дрвима за гориво и друге потребе, и угљеном. Друге особине ове области видећемо кад будемо говорили. о планини Карадагу.

5. Ппанине

Споменусмо да главне планине које делимице припадају Кумановској Области иду границама њеним. Ова је област у главноме ограничена двема планинама, Карадагом и Козјаком. Карадаг се простире на западној и северозападној страни ове казе, а Козјак на северној и североисточној. Планина Карадаг припада Кумановској Области само источном својом половином. Ова планиина улази у Кумановску Казу под именом Матејачке планине. Од Матејачке планине, границом Кумановске Области, важни ву врхови Влај-гродб, Црни Врт (висок 1804 м.) и Островица (1050 м.)." Од главнога правца ове планине, а одмах при улазу њезину у Кумановску Казу, управо од Матејачке планине, одваја се један гребен и спушта ка југоистоку и иде границом Скопљанске и Кумановске Казе. Тај гребен чини развође Опајске Реке, доцније Кумановске, и Аџарларске у Скопљанској Кази. Ово развође иде даље у правцу југоистока на саму реку Пчињу под именом Бислимске Карпе. Оно се Бислимским Ждрелом продужује и преко Пчиње и чини мало пре споменуто Колицко и Длшко. У продужењу Матејачке планине налазе се планине Вуксан, Купузиште и Попорамно. Ове су ове планине обрасле великом шумом („коријом“). У продужењу Карадага границом ове казе, осем

5 Ми овде пишемо Козјак, али њега мештани зову и Козјак и Којзак. Којзаком га зову у удаљеним селима, а Козјаком у самом њему. Којзаком га зову и у Прешевској Кази. У старом, грчки писаном, споменику из године 1019. зове се Жосшах (оу). — Међу епископијама које је Василије Бугароубица (976—1025), 1014. године затекао, а које је, доцније, Михаило Палеолог УШ (1261—1282) дао Оридској Архиепископији, спомиње се и Костах (оу) (Е Голубинскји, Краткји очеркђ исторји православишхљ церквеи.. 259.) У домаћим писаним споменицима бележен је највише као Козјак. В. К'ичовђ (Македонил) пише Козјак као Козјачија, али то се име никако не чује у народу ни за предео. Предео се највише зове Козјачка Страна.

6 Висине планина узели смо из дела Др-а Јов. Цвијића (Основе за Геогогију и Географију Македоније и Старе Србије књ. 1, и из Аустријске генералштабне карте последњега издања.