Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

10 JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

Јевске Карте,“ више села Пројевца испод Куманова и Голема Рид, ниже Пројевских Карпа, а више села Шупљега Камена, ждрела Пчињиног испод села Клечовца. Код овога ждрела састају се Кутлибешка громада и онај ланац Рујна на ивици Нагоричке Заравни.

Рујан је планина у Кумановекој Кази више гола и доста спрљена од четирскога виса на југозапад. Северно од села Никуљана, у кршевима више Манастира Забела, има нешто и „корије“ и то се место зове Забел. По њему је и манастир Св. Богородице (8. Септ.) прозват Забел.) Из те се шуме на Рујну скупља вода за реку Сераву.

Као изданци Рујна сматрају се и оно неколико кршевитих купа — „чуке“ — што су распоређене по Нагоричкој Заравни. Таквих купа има девет на овој заравни. Има их у Ст.-нагоричком, Никуљском п Младо-нагоричком атару. Највеће су и најважније купе у атару Младог Нагоричина: Зебарник!“, Вујевски (или Маријински) Камен, Прћин Камен!“ Света Пека, Голубица, Чесше Чуке нли Ђаволска црква, итд. Најближе су међу собом купе Зебарник, Вујевски Камен и Света Петка. Највиша је купа Зебарник. Његов се врх у облику кљуна види чак са мно-

9 Пројевске Карпе су још већи кршеви од Живкових и налазе се код самога села Пројевца. Испод ових стена извире топла вода — Врућа Вода, у којој се купа свет као у бањи.

10 Ј. Цвијић (Основе... ], 147) погрешно је јужније поставио манастир Забел. Овај манастир није између Вујевскога Камена Зебарника и Св. Петке код Младога Нагоричина, већ је за пола сата северније и од села Старога Нагоричина, тамо, где се Нагоричка Зараван почиње према северу спуштати на саму Пчињу.

п Ова се купа не зове Цаберник већ Зебарник и нема купе Средњи, већ Пркин, Камен.

12 Основе... 1, 149. Ове је три купе приметио и у свој путопис унео и Јеротије Рачанин, кад је на своме путу за Јерусалим, године 1104, провео празник Свете Петке Трновске у Младом Нагоричину код цркве Св. Петке, која и данас постоји п служи. Ј. Рачанин о овоме крају н овим купама забележио је ово: „Из Врање дојдосмо на 12-ти конак у Кошиауне, недомак 40 цркви; ту је прежде велика варош била за српског госпоства и сад по турски зову Кра-кКлиса и видох ту корита камена око бунара, много множество велми големо за дивљеније, и чудисмо се, и на тој вароши видјесмо три хлма велми висока, Богом саздана, а на врху равно, и от једне стране може се человјек попети, а от ине не може, и то зову Шаторишта Марка Краљевића и Милоша Обилића и Новака Дебелића; и

MO се у јутру угоди преносеније мошти сватије Петки Трновскије, једне те