Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

16 _________ ОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.

Никуљане“. " Извире из стене „Чуке“ и одмах је доста јака.

Серава тече, даље, кроз шумовити крај Забел п утиче у Ичињу. На Серави мељу воденице са.по једним витлом у редовним приликама.

7. Кумановска Река. Она постаје код самога града Куманова и одатле до ушћа у Пчињу зове се Кумановека Река, или просто Река, а никако Велика или Голема, као што се у књижевности и на картама погрешно бележи. Ова река постаје из две реке; из Којнарске п Опајске Реке. Којнарска Река постаје од четири мале и неприметне баре у атару села Трнаве, а испод једне ребрасте косе Карадага. Ове се баре зову општим именом Бањица — Бањка — и из њих се неприметно стиче мали поток који се такође зове Бањка. Овај мали поток силази у удољину Прешевоко-кумановску и у атару села Чукарке савија на југ и тече кроз кумановску удољину. Главна вода потоку долази од Трнавске речице. Ова тече даље на исток и силази у прешевеку удољину, за тим савија на југ и тече кроз кумановску удољину. У њезином току поред атара села Чукарке зову је Чукаричка, а поред села Табановца, Табановачка Река. Ова речица до Табановца прилично нарасте јер дотле прима у се неколико потока и с једне и с друге стране са подножја и Карадага и Рујана. Главна јој је притока с десне стране Лојанска Река, поток који извире више села Лојана на подножју Карадага. Од села Табановца ова река тече поред села Доњег Којнара и ту се зове Којнарска Река, све до пред сам град Куманово. Код Куманова састаје се са Опајском Реком п чини даље Кумановеску Реку.

Мм Народ у овом крају верује да бп, кад би се подигла Плоча која затвара извор ове реке, толика вода надошла, да би сав свет подавила! За овај извор народ везује многе п зле и добре духове, који се јављају и у облику дивљих животиња. — „Сајбија“ ове воде јавља сеу облику медведа, аждаје и других страшних животиња. Некада је овај извор оно отворен, па се удавила једна девојка; тада се скупио народ п бацао у њ' дотле камење, док га није затрпао толико, да се нико више не може удавити. Та је вода ограђена тврдим зидовима од старине (од „латинско царство“). На потоку овом пере се сеоско становништво. То је млака, и зими се пуши као врућа вода.

a e PR zu ge

ма,