Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

24 3 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

лета, ветрић који дува пред вече зове се Проладних. Нарочита врста ветрова зове се фирилита (виришта). Од Куманова до села Довозенца дува север, а одатле, чим се пређе Липовац, југ. Облачни пи хладни дани лети зову се проладица. |

Снегови у овој области падају велики. Њихова просечна дебљина износи три педа. Тамо бивају честе и јаке вејавице које праве опасне „соспе“ (сметове) снега: снегови падају у ниским крајевима у овој области, од CB. Арханђела и поклада до месеца марта. А у Козјаку п Карадагу снегови почињу падати раније и престају доцније но у ниским крајевима. С тога у тим крајевима све успева знатно доцније. У целој пољској половини ове области зна се да се на платоу где је Довезенце снег никако не држи. Ма откуда из области да се на овај плато наиђе осећа се топлији ваздух. Најпре се, пак, снег истопи у Лакустову, Црквишту (Шмрк у Довезенцу) на Голубици пи Бедињском Пољу. И кад су највећи у тим местима снегови остају по дан, два.

Кише падају обично и зову се хиша по доле д'исдови. да време кишно каже се кишовито а више д'жсдовито ; иначе је време облачно, ведро итд. Ноћи су и јасне п т'мне како рог или како катран. Четири годишња времена зову се пролет, лето. јесен (мушког је рода) и зимо., Севање муња зове се веда — „бије веда,“ „јавила се веда“.

6. Путови

Важан географски положај Кумановске Области привукао је к себи и најглавније путове на Балканском Полуострву. Два најглавнија пута на Полуострву у Средњим Вековима ишла су кроз ову област. То су путови Цариград— Јадранско Приморје, којим је саобраћала Западна Европа са Цариградом и Петоком и пут Београд—Оолун, којим је саобраћала Средња Европа са јужним земљама Балканског Полуострва m Истоком.

Ова су се два европека пута и укрштавала у овој