Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 35

ним споменицима из ХТУ века. — У Даровној повељи Краља Стефана Дечанског својој задужбини манастиру Дечану из године 1331 чита се између осталога и ово: „н плкнн АБЛОМЋ 0 HNOVTIh КОН поутв сладн мегпо коумхноко н мегко Бтлакогекуа, ил опогор прлво OV Лескокн камн, а соне стрдне мега от БЋАЛКОКЕЦА на оуглаћ по срвдак ставпл нил камнн кон оукоплемо н от клмене прлво OV рткоу... “30 i

Овим је путем прошао с војском и Мурат 1, кад је 1389 године отишао на Косово.=:

Т. Велешки Пушп. Овај пут удара, данас, из Куманова преко атара села Биљановца п иде Кумановском Области преко развођа Кумановске и Аџарларске Реке. Брзо улази у Окопљанску Област и поред бање Катланова иде у Велес.

Овај је пут у најслабијем саобраћају. Нарочито је ослабео откако су саграђене железничке пруге Окопље— Велес и Куманово— Скопље.

По овоме се путу и једна махала у Куманову зове Велешко маало.

Од путова за локални саобраћај кров Кумановску Област најважнији је, у последње време, пут који иде кроз Козјачку Област, и зове се Козјачки или Драгомански пут. Овим се путем иде из Кумановске у Прешевску Област, у предео Пчињу.

Хаћови. У овој области нема више оних старих типичких ханова, у које су на путовима својим свраћали велики каравани, трговци и путници. Ни у другим областима нема више ханова какве у својим описима спомињу Ати Боце, Наћт, Ст. Новаковић и други. У овој области најстарији и највећи ханови постојали су у саставама Пчиње и Криве Реке и били су познати под именом Средоречки ханови. У самом пак Средореку највише и највећих ханова било јеу атару села Отрезовца и Клечовца. Највећи хан који свет онамо још памти — а који смо и ми као дете виђали — био је, како се у последње време свога постојања пре 30 година звао, Деда-Стеванов фан, по; томе што га је држао Деда Стеван из Довезенца. Овај је хан био много већи од Биламког тана на. путу Врање—Куманово. — Над великом двокрилном капијом имао је кулу са собама за путнике трговце; ограда му је била високи зидови 3—4 метра и захватала је огроман један простор. Прича се да је у аровима овога хана могло да. преноћи за јаслама по 2000 коња. Имао је своју фу-

80 Јов. Хаџи-Васиљевић, Остатци српских старина у Кумановској Кривој Реци (Годишњица ХТУ стр. 859.)

Дечанске Хрисовуље (Гласник Срп. Учен. Друштва) књ. ХИ одељ. Џ стр. 21.

8: Др-а Јов. Хаџи-Васиљевића, Драгаш и Константин Дејановићи и њихова држава, стр. 40.

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 3