Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

42 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

рине или сиротиња која ради турско имање и станује у турским махалама. То су обично турске чифчије и момци (слуге за земљорадњу). Таквих кућа има највише у Бедињској махали.

Од Ратова 1876 и :877—1878 на овамо власти су почеле насељавати Турке и Арнауте — мухаџере — и у периферним хришћанским деловима града. Тако, Турци мухаџери населили су се у хришћанском крају тако званом „Преко Badly“ wenom старе цркве Св. Николе. У том су крају до поменутих Ратова становале хришћанске породице: Бошковци, Баба-Бисерини, Ђорчеви, Сланинчеви, Лулеви и др. Сада је овде читава турска махала и зове се Ново„маало, или по главном дервишу једне текије у овој махали Ашик-Сајитово маало.

Куманово се дели у 12 махала и то ву: Мегмедбегово маало, Орта-бунар, Ендек, Горно, Муаџирско, Бедињско, Велешко, Варошко, Варош-изир маало, Карапско, Теке им Ново маало. Поред ових има још две махале: Липковско и Татар-маало, али су оне још у зачетку и улазе у друге махале које смо већ побројали. Варош-изир махала зове се само званично. До пре 40 година ова се махала звала Керимово маало. а Срби су је звали Деда-Богданово n Аџи-Стасево „аало, и то до половине данашње Варош-изир махале. Одатле на ниже, до краја града, ову су махалу звали Партаљ маало, због тога што је тамо живела сиротиња хришћанска.

Сад се Мехмед-бегова махала зове и Махмуд-бегова махала, по унуку Мехмед-бегову. |

И у Куманову се махале разликују у хришћанске и турске махале. Чисто хришћанске су махале: Варош маало, Варош-изир, Карапско, Велешко п Горно (и Литковско) маало. Чисто турске су махале: Мегмед(Махмуд) бегово, Орта-бунар, Теке, Муаџирско, Ново и Ташар маало. Махале у којима је помешано хришпанско и турско становништво јесу: Бедињско п Ен-

дек-наало.