Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

44 · ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

за најстарије српске породице зна се одакле су по пореклу и кад су сеу Куманову населиле. Најстарије српске породице у овоме граду јесу: Лећанци, (Ћеланкови) Муфтијинци, 1 лажењеви, Стојанћеај ини, Далчевци, Апџи-Стојилкови, Шкономовии, Борозанови, ПуШПИНШМ..... Од свих ових породица само се за Лећанце (ћеланкове) не зна кад су се и одакле у Куманово доселили, а за све остале зна се да су се доселиле пре 150 до 100 година и то: Муфтијинци из села Матејче, Глажњеви из села Глажње, Стојанћеајини · из Дебра најпре у село Никуљане а одатле у Куманово, и то пре 120 до 110 година; Далчевци из села Матејче готово у исто време са Стојанћеајинима; АшшСтојилкови из Бабуне близу Прилепа, такође на пре 130 година ; Икономовци (Старога Иконома. Димитрија) који су у мушкој линији већ изумрли доселили су се 'у Куманово негде у трећој четврти ХУШ века. Поп Младен, основалац ове породице у Куманову био се доселио из села Ослара у Прешевеској Области у село Пројевце господарлук кумановских Муестафабеговића, где је био парох чифчија и рајета у томе селу, па се из тога села доселио у Куманово где је био у своје време једини свештеник. Борозанови доселили су се из села Довезенца и то једва пре 100 година; Путинци доселили су се из Младога Нагоричина и то пре осамдесет година итд. итд. i

Као што смо споменули Куманово је, као п многи околни. му градови: Криворечка Паланка, Гњилане и др. из села постало град тек у првој половини ХЈХ века те се у њему не налазе старине из даље прошлости, а још мање из Средњих Векова. У њему се, као што је случај у другим старијим градовима, не указује ни на ма по чему важна места из даље прошлости.

У неколико ће се из самих описа и историје јавних зграда у Куманову видети како је оно, поступно, из села прелазило у град. Важније јавне зграде у Куманову ове су: