Јужна Стара Србија : историјска, етнографска и политичка истраживања. Књ. 1, Кумановска област : (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 41

крет противу увођења реформа (у ствари још само низама — стајаће војске —), већ је био дотле угушени хришћани су мало дахнули душом. На заузимање скопљанскога митрополита кумановска црква почета је године 1847. Чим су јој били темељи из земље подигнути, одмах је била и освећена. То је било на дан 15-ог августа поменуте године. А довршена је 1851 године и то искључиво народним добровољним прилозима. да све време грађења радили су на цркви сви хришћани кумановски. Свакога би празника и женска чељад радила на цркви. И саме девојке и деца носила су ћерамиде, песак и други материјал.

Црква Светога Николе је по плану готово као нишка и врањска саборна црква; само што и она, као и врањска, нема кубета. Она је нешто и мања од врањске цркве, ужа је и краћа. До 1897 године докле није сасвим предата ексархистима, црква је ова била сва живописана изнутра, као што је случај са свима патријаршијским дрквама у Турској. Као нишка и врањска саборна црква, и ова јима споља ар. каде и вестибиле, а унутра галерије за женскиње. У кумановској цркви има две галерије; прва је за жене а друга за девојке.

До поменуте године, док је ексархијске власти нису сву окречиле изнутра, над вратима њеним постојали су и многи записи, али су ови и њих онда уништили. Онда су ексархисте на јужној страни цркве, до олтара споља, живописали Ов. Ћирила и Методија и друге „своје“ светитеље пи украсили цркву споља.

Ову цркву спомиње и хвали у своме путопису и Најт: „und eine im Ваџ ђертепе grosse Kirche, deren wir bereits gedachten...#»

Главни ктитори ове цркве били су: Стари Иконом Дималарије. Крсто Пуо и његов син Денко Крстић, Рикачовци, Шаткалијинци, Борозанови, Стојанћеајини, поп Нешо и Хаџи-Стојилковићи.

Од 1870 године, откако је установљена у Цариграду Бугарска Ексархија па све до 18-ог априла 1897 године, докле црква ова није предата сасвим присталицама Ексархије у Куманову, силна је енергија Орба кумановаца истрошена у међусобној борби око ове цркве. Та борба испуњује жалосну историју завађених Орба кумановаца у том периоду времена. За одржање ове цркве везана је целокупна просветно-политичка радња Орба у Куманову и његовој околини кроз три последња деценија, о чему ће се говорити у УП одељку ове књиге где ће се представити црквеношколске прилике у овом крају.

5 Пејве von Belgrad nach Salonik, 100.