Људи из наше улице

37

Те су ријечи биле испуњене иронијом и, чим је изговорио, Зеко баци врећу: Ево, да се џабе напушите викну па се, непрекидно трчећи, окрену према планини. Убрзо се изгуби међу кукурузима. Финанси притрчаше врећи, не видећи да ју је Зеко бацио у море. Млађи финанс први загази и дограби је. С муком је извукао водом натопљени терет. Не кваси оружје! гласну се цуксфирер Вајс, да се осјети даје он старјешина. И видје себе како прима награду и тихо шапуће: ~Па то је дужност сваког царског службеника: да гони непријатеља, лопова, шверцера”. Златне круне звецкају у његовом џепу, а он се рукује са старјешином, блиста од задовољства и среће и одлази из канцеларије, а из нутра допиру ријечи: „Цуксфирер Вајс је најбољи финанс ...” Мала приморска кафана. Вајс сједи са колегама и прича како се пекао под међом као на просуљи, како је трчао дуго, дуго, истрајао јуначки. Присилио је чак Зека да баци у море врећу скадарског дувана. Да би се истакао међу друштвом, Вајс вади кутију тог истог дувана, који се жути као лимун, и нуди читаво друштво . .. Врећа је ђаволски тврдо свезана. Не може се раздриј ешити. Сјеци, бајонетом! нестрпљиво he Вајс. На сунцу засја врх ножа и одједном се зари у врећу. Снажан трзај бајонетом парао је платно од дна до врха. - Ово је слама! рече млађи финанс, па уморно сједе поред вреће. Ти си балавац и немаш појма какав је скадарски дуван. Он је жут као восак, а растеже се као свила. Ти само знаш што је слама. Ово је слама понавља млади финанс.