Њива

46. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

најјефтиниа и најугоднија варош у ведикој руокој царевини. Варшава је град осредњооти, која све задовољава и ко]а је свима сдагка; ооредњега б тгоотања, осредњега аристократизованога грађанотва, осредње елеганције, ооредњих талената. То вреди и о једу и о љубави; о књижевнооти, сдикаретву; а јавном животу, језику, укратко о свему. Прође ли човек преко чиотога, елегантнога по8оришнога трга и онда кров крагку, оветду, ведикоградоку Вјеланоку, долази у жидовоку четврт. Ту станЈЈу жидовоки малограђани, трже, грошићари, мали таорничари, дућанџије, који многодолазе у додир 8а провинциом. И ако је тај део града прилично прави Гхетто, ипак је доота од пољскога духа амо продрдо. Тако ое је нарочито овде одстала нечистоћа Пољака са нечиотоћом Ориенталацз; али и уживање живота и тежња за угодним живљењем. И тако су амо продрли и пољека доброћудноог, прикладноот, олатка љубежљивости и љубав према шаренилу. Овде оу прилично по раси најчиотији руски жидови, јачи, пунији него кукавни, тамни Жидови и Беле Русије и Литваније, и правилнијих, лепших облика него Жидови у Немачкој. Стоје ту около у групама на удицама, зауставллју један другога и међусобно се прате по неколико корака горе и доле, или довикују што при сусрету један другому, удаве у коју посластичврну или трговину, где поједу по један пар врућих, гласовитих добрих варшавских кобаоица, и чини се, при томе обављају своје послове вееели и раоположени, и ако се морају протурати кров живот на доота горак начин. Ув лепе, добро развијене црнобраде мушкарце и жене, прерано сазреле дечаке, може човек видети у вратима безбројних дућана и у многобројним дашчарама, красне жидовоке девојке и жене, овежих дица и великих, црних очију, кокетне и прљаве. И ако говоре прилично пољски, и ако се за невољу могу и руски спора8умети, чује човек у овом краја вароши ипак само њихов пољоко-жидовски говор. * У лиотовима оних држава које не ратују читамо ив дана у дан веоти како оу у Руоији

врло забринути шта ће бити оа Варшавом; јер се Немца, унаточ зду времену, све то бдиже примичу о војском овојом Варшави. Према томе ево ћемо нешто касти и о томе како је Варшава утврђена. Вдршава је прва руска варош у коју утичу ретки руски путеви и жељезнице а уједно је и најважнпја терђава Руске-Пољоке. Лежи на обома обалама реке Виотуле преко које воде три моота. Северно од вароша лежи градић Славцки на десној обали а чувени градпћ — Александрова — цитадела на девој обали Вистуде. Њу окружава пет бастиона а у новије доба још и шест других утврда, све по 500 метера раздалеко. Године 1883 утврђена је варош Варшава као јаки логор, којег опаоује пегнаеот фортова удаљено све по 15 километра од средсреде вароши. На левој обали Вистуде леже фортовп: Августовска, Пофанек, Скузојец, Окенује, Зосцилов, Јеленин, Хрцонов, Горце, Париоов, Забки, Залице и Пелковизна. Са ових утврђења спољни појас градоких утврда обухвата 60 кидометра. Цитадела у оред вароши је, служи само као касарна. Град Варшави наоружан је са 1400 топова а Русија је одредпла грдну војску од 300.000 војника да га бране.

КОВЧЕЖИЋ. Колико света живи од земљорадње. Статистички подаци држава које имају уређену статиотику тврде, да од земљорадње живи: У Русији 70*3% целокупног становништва, у Италији 60%, у Ауотро-Угарској 55*9 %, у Јапану 50‘2%, у Канади 46*7 %, у Уједнњеним америчким државама 47 3 %, у Француској 46‘3%, у Данокој 38%, у Немачкој 35*5%, у Велгији 21 7%. — Код нао, на Валкану, проценат земљорадника је око 90% целокупног становништва. Интересно је, да и у државама у којим оу вемл>о радници једва у већини, или чак оу у мањини, као што су Аустро-Угарска и Немачка, земљорадници или тако звани Аграрци, воде главну реч у свима питањпма.