Њива

XVIII. год

ЊИВА

51. страна.

у вршегну дужности, у домољубу. Али данас, када се боре милиони војника, када је живот наш, опстанак домовине, на врху оштрих мачева и бајунета, у храбрим мишицима наших дичних војника — сада када овако лепо прпзнање изриче гласно и јасно Један славан во.јсковођа, ваља да га узмемо радосно к знању; јер судбина наше отаџбине стојп тако чврсто у рукама људи из народа, у рукама наших ратара, као што сигурно стоји стогодишњи храст дубоким кореном у чврстој земљи. • Наш је ратар бисер народа; бори се изврсно. Јунак је, издржљив је; не осећа ни непогоду времена ни оскудицу у храни; весео је, одан и послушан, као оно добро дете. Ратар наш вољно жртвује и последњу кап зноја и крви своје. Научио сам га пре 36 година поштовати при јуришу на Сарајево а сада му се после битака код Томасова, Гродека и Пгаемисла — и многих других — дивим. Да Бог поживи најачи стуб Угарске: наше ратаре!» — рекао је наш славни генерал Светозар Бороевић. Ове је речи изрекао, као што видите, озбиљин, у служби и у ратовању оседео, јуначки и велики војсковођа, који није свикао да говори само онако у ветар. Речи ове могу се уписати златним словима у повесницу данашњих крвавих дана као дивна похвала нашим ратарима. Ова похвала је управо признање које не потире ратареву скромност. Ми налазимо да је сасвим природно и умесно ово што је овај славни во.јсковођа говорио, Нашој земљоБРДТП НЕВ0Ј1Е јесте ве(.ини унутарших Солести грло, које највећма ивложено падноме виздуху. Отуда је врло пужко да се употреСи при гушоСол.и, кашљу, промуклости, аагушу и слишој невољи

радничкој државије доиста ратар најјачи стуб а ратар наш п не може нп да буде друкчпји него што је: у миру је истрајан радин а у ратовању истрајан војнпк. Ратар наш телом је чврст, снажаи; духом је бистар и проникљив; воли своју земљу, за то радо и пролива крв своју за њу. Колико воли наш ратар земљу своју, види се п по оном одушевљењу са којим је пошао у рат у обрану њезину, по оном пожртвовању са којпм подноси терете ратовања и по оној вољи са којом је уписивао своје доприносе на ратни зајам. Којем је народу и мало и велико и богато и сиромашно прожето таком љубављу према својој домовини, да не жали да жртвује за њу имање и живот свој — томе је народу осигуран опстанак и у овоме оријашком комешају света. Тај народ неће, тај не може пропа^ти. За то је имао право храбри војсковођа Светозар Бороевић кад је кликнуо: * Да Бог поживи наше ратаре ове најаче стубове Угарске!» Поручиоцима наших календара за 1915.јављамо : дасу календари •Њива* и «Пријатељ Народа* до последњег комада распродати и да идуће недеље излази календар «Њива» — у д р уг о м издању. Молимо поручиоце да се пожуре са својим наруџбинама. Цена је календару «Њиви» 55 филира. Наручује се само за готов новац или уз поштанско поузеће. Администрација «Њиве.» промуклост — а од кога стоје 12 боца 6 круна које шиље: Е. V. ЕеНега арокека, ЗшћЈса, оеп1га1а 81., Иацгећаска Гирашја. (НогтДШгвгАе ) Код истога можг се поручитп и средство ва чигаћен.е и снажење желудца фелерове «Ел8апилуле« и то 6 кутија аа 4 круие 40 оилира. Хиљадама људи се унерило о ивврсној вредноети ових кућевних декова, те с тога топло и препоручујемо нашим читаоцима да их набаве и д же у