Њива

66. страна.

ЊИВА

XVII. год.

угледнији. који еу зналп да им је то дужност и према љпма самима и према осталпм сељанима, да пм они буду за углед. За овпм старпјима и пмућнпјима, који нису баш толико спали на мировпну, дошли су сиромашнпји, угледајући се на добар прпмер старпјпх п бољпх газда. Ну осим земљорадника дођоше на упис п велепоседници н. пр. Његово Величанство краљ Франц Јосиф за земљораднике на имањпма краљевског дома. па кнез Естерхазп за људе на својим добрпма. Уписаше на стотпне својих старих добрих слугу у земљораднпчку мировинску закладу и многи грофови, баронп, па п мањи поседници, који, ако им је пмање и мање, ипак су искусили: да у Угарској пмаде још много слугу п чељади, који су својим господарпма одани, па су их уписалп у мпровинску закладу већ и за то, да им покажу, да њихову верност награђују својом захвалношћу. Ну имаде п опћина, које су уписале у ову мировинску закладу све своје намештегг' <е. Леп је пример за углед дала * ч Бекешчаба, која је уписала ^ '»радничку мировинску заклад^ својих 40 слугу и намештеника. е и такових опћина, које су св чомашнијим земљорадницима ос > старачку пензију. Тако је на чувена опћина Ада, у Бачњ сала о своме трошку својих 10г чних, сиромашних земљораднпк фовинску закладу. Кад ови стит^ земљорадници почну једном да вају своју пензију — биће 8а.

жив пример за свакога земљорадника, те онда не ће бити ни потребе у Адп и по околини нуткати и наговарати људе да се уписују у мировинску закладу. Из овога што до сада изложисмо, може се свако уверитп : да је упис у земљорадничку мировинску закладу лепо отпочео да напредује — али у томе је букнуо и рат, те људи обратише сву бригу своју својим синовима, који се боре на бојноме пољу за слободу и опстанак отаџбпне. Алп све да је данас небо наше и мутно, оно ће се разведрити. Брижни газда ваља и сада да мпслп на своју будућност — а да у земљи нашој имаде још много брижних газда, сведочп то, што се за чданове земљорадничке мировинске закладе уписало и за трајања овога рата много чланова из 49 жупанија. Из овога ревноснога уписивања јасно је: да наши ратари ни у ово тешко, ратно доба не смећу с ума старање за својо старачке дане. Та је брига као оно жеравица под пепелом. Може да се местимице и притајала, или кад нам дође жељени, победносни мир — та ће се брига поново појавити, те ће се наши људп поново и живље загрејати за земљорадничку мировинску закладу.

Превишња одлука за одлиновање. Његово цар. и краљ. апостолеко Величанство благоизволело је Еревишњом одлуком од 2 септембра 1914. одредити: