Њива

146. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

јене сламасте ппће давао кравама по комаду још и 4 килограма мешавинемекпње и зејтин-погаче — и 10 клгр. репе. Поред таке хране давале су краве по комаду дневно 13 кплогр. млека. У другоме опиту је др. Рац од истих крава одузео скоро сву споменуту мешавпну, само пм је од те давао један килограм по комаду, дочим је количину репе при храњењу подигао на 45—50 клгр. по комаду. Добивена множина и квалитет млека су остали при томе исти, краве су и надаље давале дпевно свака пеједина по 13 литара млека. Из тих покушаја је сасвим јасно, да оним кравама музарама, које много млека не дају, не морамо у опће мекпња давати, а оним кравама, које доста илека дају, можемо смањити количпну мекиња на једну килу дневно у случају, ако уједно повећамо дневни оброк репе на 45 до 50 кила. Колпку заштеду постизава на тај начин пољопривредник, то ће он сам најбоље знати израчунати и ако се буде уверио, да је наведени назор тачан, он ће се без сумње трудитп, да себи осигура за идућу знму што већу жетву репе и на тај начин да у своме подузећу што впше смањп храњење мекиња. Наравно, да нпје свако у томе положају, да повећа површину земље посејану репом, али то није ни нужно, јер је репа така биљка, која најбоље уме да наплати добру обраду земље и добро ђубрење. Није дакле потребно већу површину репом посејати, него је нужно да онај ксмад земље, који нам стоји па располо-

жењу боље обрадимо, по могућству дубоко преоремо, више пута подрљамо и свакако пођубрпмо и у томе случају ако шталско ђубре употребимо, морамо осим тога још и 150—200 клгр. суперфосфата (вештачког ђубрета) дати по катастралном јутру. На тај начин моћићемо себи оспгурати са 100 центи већу жетву репе. И са здравственог гледпшта је репа пзванредно важна зимна храна не само крава музара, него и младе марве. Због тога треба сваки пољопривредник, који однегује рогату марву да пропзводи што више репе, но ваља дз при давању те хране врло пази на чистоћу у штали, јер усљед најмање нечистоће добија млеко а и путер неугодан укус на репу. Кукуруз. Ко не зна, рећићемо му, да међу свом храном кукурузи се на целом свету иајвише сеје. Роди свуда, где год лети топлота достиже најмање 18 ступњева. Налази се у свој Европи, до Кине-Китаја и Јапана, продрео је и у сред Африке. Може се слободно рећи, да кукуруз и пнринач хране већи део човечанства. Пореклом је америчка бпљка, а у Европу ју је донео Христифор Колумбус, проналазач Америке. У нашој домовини био је кукуруз одавно врло распрострањена биљка; особито је био благословена храна планинских крајева, где жито већ није могло да роди. Трећииу наше скинуте летине