Њива

150. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

више продавати викакав хлебац, нити икаково друго пециво, које не било печено половином од кукурузнога брашна. Хлебац печен кукурузним брашном слобпдео је јести истом 21 сата након што је печен. У појединим пределима може Мпнистар унутрашњих послова дозволити да се место кукурузног брашиа меша једна четвргпна кромпира у друго брашно. Господин Мпннстар унутрашњих послова, ако налазп за нужно, може и то наредити: да се у појединим кућама, ма на чијем огњишту, сме пећи хлебац само од кукурузнога брашпа помешанога са кромпиром. Ко погреши против ове мипистрове наредбе бнће строго кажњен. Но надајмо се. да тога неће бити. Паметнпм људпма није нужно опширно доказпвати: да Влада издаје ове тешке наредбе једпно у опћем интересу, у ингерееу наше драге Огаџбине, у интересу свију нас. Нека се дакле свако покорава овпм наредбама, пека их свако врши као своју свету дужност, јер п одавде, са домаћега нрага нашега, дужни смо да свом снагом ратујемо протпв оних, који раде пакленом намером на томе: да нас гдађу изморе 1 Иоморила тамо њпх куга, да Бог да! Кад је човек нај.јачп ? Сваки би помислио, да је човек најјачи шјутра, кад уетане. Међутпм то није тачно. Мерењем онаге човечпје на лпвамометру у разно доба дана и под разнгш околностима утврђено је, да је човек пзјутра шј 'лабији. По доручг.у муокулва снага п ње се и доствже свој врхунац по ручку. Загим опада неколико часова, па се опет пење до увоче, а тада опет ооада до пзјутра, када је, као гато рокосмо, најсдабија.

Наши пролетњи радови. ТТТ тп год нам већп род даје ове годпне наша земља, тим ћемо више снаге имати да овај рат победоносно завршимо и тим ћемо лакше доцније незгоде отклонити; јер добра жетва, не само да нам свима хране даје, него вредност жетве повећава новчану снагу не само појединог економа, него и целе државе. Зато у добрим жетвама налазимо врло велики извор снаге за успешни завршетак велике борбе, коју води цео народ и на привредном пољу и сваки поједиеац. Треба дакле сву нашу снагу да на ту цељ употребимо, да би у нашој домовини што веће жетве постигли. Ако сви, којп код куће остају буду надокнадили радену снагу на бојиште позваних, ако и жене буду помогле и ако будемо са раденом марвеном снагом, коју још имадемо у помоћ притеклп суседу, који је у томе погледу у невољп — онда се иеће моћи догодити та срамота, да у неким општинама земља остапе непосејана на велику штету како поједпнпца, тако и целе државе. Но осим тога је нужно не само да је земља посејана, него п да је сетва и што боље извршена, јер само на тај начин можемо са спгурношћу рачунати, да ће сетва иматп успеха и да нећемо морати