Њива

152. страпа. ЊИВА XVIII. год.

земљпште наново изоратп и другим семеном засејати, Све то морамо добро промислити још пре него што бп пролетљу сетву започели. За време јесење сетве су многи билп тога мпшљења, да је при даиашњим тегаким приликама све.једно како сејемо, те су многи семе у рђаво спремљену земљу бацпли. Посљедица таког рада је наравно та, да ћемо многи такав јесењп усев сада у пролеће морати преорати. Зато ма како да су тешке прилике у поједшшм општинама што се радене снаге тпче, сетву рђаво известп не смемо, јер се такав посао светн. Па кад усев због тога пропадне или само мален род даде, онда је узалудан био и рад и све то не вредп иишта. Ако доцне сејемо, онда већ из тога узрока не можемо добру жетву очекивати. Ако на прпмер у Алфелду до почетка Априла нисмо земљу храном посејали, онда ту немојмо храну више ни сејати, него другу биљку, која се у то доба још даде са успехом сејати. Храна, коју те тако касно посејемо не можемо тако рећи нпкакав род даги, дочим пмаде других биљака, које тада посејане још могу врло лепу жетву донети. Зато треба све то да иромпслимо особито сада, где немамо довољно радене снаге, да не би усљед рђавог рада имали штеге. Шга нам дакле ваља чинпти, да не би то наступило ? — Пре свега узмимо у обзир радепу — ручну и марвену — снагу, која нам стоји на

расположењу и започнимо пролетње послове што пре. Чим нам је с пролећа могуће на границу изаћи, пожурумо се онамо и сејмо без престанка све дотле, док своју земљу и земљу суседа нисмо засејали, ако је могуће сејалицом, ако пак не, онда руком, алп само добро преорану а не блатнаву земљу, иа којој не можемо на успех рачунати. Тамо, где је земља за пролетњи усев већ у јесен и за време зиме преорана — а за тај рад је било доста времена све до конца Јануара — тамо сетва пролетне хране неће бити скопчана са никаквим незгодама, јер онда само ваља подрљати земљу и одма засејати. Већ и из тога излази да је врло добро, када већ у јесен под пролетњи усев оремо. Ако имадемо јару пшеницу, посејмо ју што пре, тако исто и јечам и зоб и то што више кодико год можемо, колико год вам је могуће пожњетн, посејмо тим хранама и она земљишта, где су јесељи усеви пропалп, али све то само до времена, докле нам је у опће дозвољено те хране сејати. У Априлу немојмо више семе тих биљака сејати, него засејмо оне земље, где нисмо са храном доспелн, боље кромпиром или кукурузом, јер је време сејања тих биљака у првоме случају Април, а у другоме Мај. Ако тако будемо радили, онда ће нам посао донети сигурнпјеуспеха, него када храну доцне посејемо. Будући да кромпир и кукуруз са успехом само у добро пођубрену земљу можемо сејатп, то ону земљу, коју