Њива

Претшата је: 3 круне на целу годину. Уредништво и наклада «Њиве» је: Излази сваке недеље. Ви«1арез1, Е§уе1ет-и1сга 4.

Иалази п на мађарском, словачком. рушњачком, румунском и немачком језику.

Газде о својим коњима. Наш човек сматра свога коња као своје драгоцено благо. Коњ је газди своме најмилпји друг, кога газда му врло пазп и чува, а најоданији му је сарадан у његовим пословима. Ко позиаје нашег ратара п зна како он масли, зна и то да ратар радије продаје и своје жпто, него свога коња. Чнтаоцп нашега листа распитују се често: шта је учињено да се одржи стање коња у нашој земљи и да се оно попуни; как<} се могу добити коњи враћени са бојишта; шта ли је са псплатом цене за војску узетих прппрега ? На сва ова пптања ваља разуман газда да уме да одговори. Што се пре свега тпче куповања коња за војску, у томе су се догодиле на више места те злоупотребе,

да су трговци с коњима и њихови самсари, купеци, коње покуповали и војсци много скупље продали. Минпстар пољопрпвреде састарао се о томе, да војничке комисије за преузимање коња могу куповати само од оних трговаца, који имају сво.је исираве, а опоменуло је и газде на то, нека продају своје коње војсци иепосредно. И ми позивљемо своје читаоце озбиљно: да се не упусте ни с једним коњским трговцем иди самсаром, купецом ни у разговор него нека се свако распита о томе: где и када се асентују коњи; односно где ће ииострани (немачки илп турски) војнички поверенпци држатп коњски вашар, те нека се сами погоде са војницима за продају својпх коња. Војска се много радије погађа о продаји коња са самим газдама те тако они могу овим путем да постигну