Њива

Број 14. 4. априла (22. марта) 1915. XVIII. год. Претшата је: 3 круне на целу годину. Уредништво и наклада «Њиве» је: Излази сваке недеље. ВиПареЖ. Едуе1ет-и1сха 4. Излазп п на мађарском, словачком. рунгњачком, румунском и пемачком језику.

УСКРС. Од како је гавран поцрнео, није свет дожпвео овако жалостан светли празнпк ускршњи. Милијонн већпном хрпшћанских војника кољу се зверски по небројеним бојиштима, баш као да не знају впше за Бога ни за Христа Спаситеља свога. Ох, како је ниско пала она узвишена наука Хрпстова, којом нас је Спаситељ наш учио: «Љубпте непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне — да будете сипови оца својега, који Је на небесима!» Овај грозни светски рат потресао је Хрпстову науку из темеља; вргнуо је не само слабе, него и најјаче духове у црно очајање.

Па и данас у овим црним данима кад плаче родитељ за сином, сеја и брат за братом, љуба за војном, дете за оцем и ранитељем, и данас нема нам друге утехе, него скрстити руке, дићи очи своје на небо, па ма п са највећим болом у души помолите се : «Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје; да дође царство твоје; да буде воља твоја и на земљи и на небу; хлеб нам потребни дај нам данасI» А у праскозорје, кад нам мутпо небо заруди, појмо ма из ојађене душе: «Христос воскресе», па ће нам бол одуминути и срце олакшати; јер само вера у Бога и у Његову неизмерну милост — још је једина котва, која је кадра подржати нас да не клонемо у бездан крајњег очајања.