Њива

ЊШЗА

255. (лрана.

XV]II. год. исто тако оштар слух накнадише недоетатно нскуство. Такав ћо хуеар радије погннути, него да не извршн зановед коју је примио. Да епоменем еамо један пример! За бојева на Ужоку предао је заповедник нојне групо хусару заповед, што ју је требало доставити батаљуну, којн је држао врх једног брега. Частнпк који је отпремао момка, нпје му смео казати име врха, алн му је оинсао нут тако тачно, како је само могао. Спла је тако мркла ноС, терен тако тегобан, непријатељ тако близу, тако да је заповедник одредио нека се заповед отпремн тек у јутро, Хусарски је частник међутим хтео показати господину генералу, какве вра.кје момке пма, одабрао је једног од својих вилењака и описао му нут : — Пди најпре трп километра пољским иутем, онда крепи првом стазом лево, другом десно, а онда се нопнп још две хиљаде корака горе на врх. Онде да си ми нашао багаљун, а ако га не нађеш, однећо то ђаво... бпаонз ипгген !..., У поткрепу налога сдедпла је мало краћа псовка, јер није било много времена. Хусар је узјахао евог кон>а и подужол1 клетвом хтео с уверити свог частнпка, де ће наћи батаљуп, макар платио главом. Изгубио се у мраку... У најблпжој близини врзле су се непријатељеке патроле. У јоданаест сатп почео је језднти, а у три сата била је потврда о ПЈшмитку заповеди у рукама заповодникоипм. То су војници од главе до иете. — Претпостављени очекује, да ћеш извршити налог . . . Налог ее изврши. Тако добнје хуеарски вод заиовед, да држи јвдну иозицпју, тако дуго, пошто ио то, док етпгцу појачаља. Млад је кадет заповеднпк вода. Укопају се пред крајњим кућама села, а онда опскрбе своје коње. Правн хусар најире помисли на свог коња, а тек онда на оебе. Коњи су смештени острагу у епгурном заклонггшту, Да их но може дохватитп тане. Две оатније козака крећу против четрдесет хусара, али ови леже у својим стрељачкпм рововплт и својски се бране. Козаци ударе јуришем на њих, једанпут, двапут — узалуд. Напокон доиреме топ и зо тплп час етоји

сво село у пламену. Разва.1>ено село такођер је село. А заповед је гласила, да се соло лгора држати, док дођу појачања. Хусарп дакле држе село. Руси еа свих страна јуригаају на њих. Кад су стпгла појачања и опет протерала Русе, нађоше сву четрдесеторицу јсдног до другог без главе. Славно су изгинули сви до једног. Одолеваш су, док су лгогли, а како су одолевапп, о томе су осведочили разваљепо село и лгртвп козаци, који су лежали око љнховог рова. Свакн је умро на месту, које му је било одређено — ни један се ни.је вратио коњплга. Ни једап није дигао руке у вис, да се преда. Борили су се до горког, али нпак леиог војничког свршетка. Нс на коњу нити у седлу, већ као обичии пешацгг у стрељачким рововима . . . У Б . .. салг видео, како једна пуковнија Ботлгерове бригаде гсреће горе на врх кланца. Дггвна ли призора, кад видиш такве лгомке, такве хусаре! А кад сам тачније оиамо погледао, опазио сам, да је свакп од њих прикопчао на седло иешачку лопату. Како сал1 каснпје дознао, сваки је хусар на своју руку ирнбавио себи лопату — од лгртвих или од раљених. Коме то није било могуће, купио је лопату и платио за њу из евог џепа десет круна. Наше брдско коњанишгво већ је до сада нспуннло лшего сјајних страшгца у нашо.ј ратној повести. «Нар. Нов.» Е. К. Одговорни уредник : ЧИКА-СТЕВА. Ма-ђарска газдинска Задруга образује бесплатно сеоске задруге, г&здииске кругове н арендашка друштва и даје бесплатна савета у свгша задругарским пословима. Земљоделцпма даје бесгиатна упутства нрп куповању земље, те држп искгк$ зсмаља. продаваца п купаца. Ко је рад земље да кугш или да прода, нска ту своју намеру јави Мађарској Газдинској Задрузи. Адреса је ова: Вис)ареб1, IX., ТТПт-п! 25. б/.агм.