Њива

24Р>. (•грапа.

ЊИВА

XVIII. год.

пзвееко је. да ће у јужној Пољској отпочетн новп напада.ји од којпх ће ег Руеп еамо тако моћп бранпти. ако мале поеаде које еу тамо оетавилн у ве1п)ј мерп појачају. Та појачања не ће моћи пз других крајева добавптп. пего пх морају довестп из Карпата. Запста је па дивно чудо, како се аустро-угарска војека чврсто држп у својим лоложајнма нанрама нечувепој надмоћној снли руској. Човек би мпслио да ће она руека војска која је опсађивала Пшемпел, па се ггосле иредаје његове придружила руској војсцп у Карпатима јако претегнути на руску страну. А шга видимо ? Впдимо да Руси. жртвујући немплице силесију евојпх војника. не могу ипак да поетпгиу никаковнх успеха. Руси су понекад заузелп по некп вис у Карпатима, притислп су и понеки комадић земље. алп нпсу могли себн да осигурају пута у Угарску, гта чак ни да му се приближе. Гласовитп војсковођа немачки генерал Хпнденбург и.зјавио је, да се већ впди јаспо да су Руси већ посустали не само са својом војском, него да пм нестаје већ лгунпције. По опоме како Руси сад војују, нознаје се да већ не ће вшпе дуго ратовати. Ако пко.ме, то ее генералу Хинденбургу може вероватп. да је оно иетииа што он каже; јер је он човек бестрастан па се већ у много прилика доказало. да овај војековођа ,уме зрело да проеуди све нрилике, те се оно обпетињава што ои каже.

Како би се могло наше во~ћарство унапредити ? * Наппсао: Стјепан Којдл — Пожега-. У ЛУјепег ГапсКупДзећаћћсће /л'\1ппц» од I. октобра 1910. под насловом ЧЈпзеге ОћзћшзГићг пасћ Беи1зсћ1аш1 1т 1лсћ1е с!ег б1аЦзћк» вели дј>. Хајнрнх Третпна међу осталим и ово: •Воћарство је мерило, које показује ступањ иародно-господарствене зрелости у појединој земљи, јер иа повишењу продукције тла нрма само поједштац интереса, већ са становншта прехране и цели народ. Што се интензивније господари, то се одузпма п тлу више блага и то већп је број становника, које дотична. земља прехрањује. Данас је наше воћарство у сваком погледу интензивна грана госнодарства, коју морамо еа свим силама ојачати и прошпрпти (побољшати); јер ништа не бп бпло неугодније за наше народно 1 'осподаретво. које тражи што бо.ље искоришћивање тла. него кад би допустили. да пас ипоземни конкуренти пстисну са тржишта.» Надаље др. X. Третина велп, да иаша монархија пружа најсјајннје природне прилике за продукцнју разног воћа. * Иавод из иотопмените икижиде поштоваиог пиоца, са шеговом довводом. Ур.