Њива

270. гтрана.

ЊНВА

XVIII. год.

познато бри.кпп гооподар, који бп нначе одмах бпо иохптао кућп у Гесг, гшје свом управите.Ђу овај нут нн одговорпо. Тај је пак одлетио равпо у брзојавнп уред. — На подручју од 1300 катастрашпх јутара лежн вода у внспнн човока. Нзволпте допустптн, да отворнмо бране. II догпао је лаконпчгш одговор гро()|Ов: — У брапе иека се не дпра! Лако је то поручитп! Алп ако се бране ме одстране, не ће ове године бпти онде нп зрпа ишенпце. Господарскп управптељ нпје могао пропуститп, да но брзојавп свом господару: «Ове годпне нема жетве.» На што је дошао кратак одговор: «Не марпм!» Управите,г> се у очају дао на пут у Будпмпешту, да усмено оцрта грофу погпбао, алп на љегово пзвешће гроф Тпса је тек жалосно гледао пред себе п тпхо рекао: — Нпшта зато, господпн Тепфлер! Раднје иоеградајмо ми! Јер ако одстраипмо бране п пустимо воду, сва бн села бекешког сељаштва спала па просјачкп штан. Нама ће већ родпти ишсница у 1’адвању. Смештапц 1 војнпчкпх лпвалида. Балатопска Задруга сместплк је више хиљада пнвалпда по купатидама крај језера Балатона п уредпла им је неколике радионпде за плетеп.е котарнца од рогоза н спте. Међу овпма пнвалпднма пмаде један војник коме је топ смрвно ногу. Тај се толпко нзвештно плетењу асура, да заслужује шест круна дневно. Војепа пошта. У задње време стнзалп су с војеном попггом често ппсма ппсана брзописом, турскпм, јеврејскпм језпком; ппсма ппсана Кирплпцом, па еу тако нпсана ппсма н предавана. Поптто по правилнику војене пошто ннје слободно ппсатп језпком н ппсменпм које поштарн не могу да контролпшу — то војннчка пошта тако ппсана нпсма не ће нн прпмати ни доставл.атп. Број иогштулпх и рањених. Међународна ппсарнпца «Друштва Црвенога Кре/га» у 111вајцарској извоштава нас, колпко је војппка иогннуло п рањено у овоме рату. По томе п шештају пмале су војске свпју ратујућпх држава до 1. јануара 1915. укуппо 2 милпјона 339 хпљада умрлих а 4 милпјона 35 н по хиљада рањених н болесних војнпка. А колико се тпх јадника нагомило тек од Нове Годпне до Ускрса? Ужас је на то и помислити!

Летроградски живот. Лпст «8уепбка 1)ар;1>1ас1е<1», што пзлазн у Шгокхолму, прпоићио ,јо недавно ово занпмиво пнсмо пз Петрограда : «Одушевљења, што се било појавило првих дапа рата, местпмице .јо сасвпм већ нсетало. Улице су неугодно тпхе, те се свагде вићају тек озбиљна, потппггена лица н свако се поиизно предаје у руке судбине. Особпто удара у очн велпка множпна жена у црипм хаљннама. Као да се црна копрсна натисла на чптав главнн град. Иначо тако веселп н обеспн петроградски жпваљ, сада се уозбпл.по, растужпо. А може лп се томе п чудпти ? Жртвама, шго их је овај страшни рат већ досад покоспо, ни броја се не зна, а губптцп гарде петроградскпх пуковнпја управо су ужаснп. Код тпх је пуковнија пало око шесдесот постотака часнпка, алн има пуковнпја, где ,је од 75 часнпка само 10 или 12 остало живо на ратишту, шта впше: у једној коњанпчко.ј пуковнији преостала су само четири часнпка. Свагде и у свпм круговима чује се тек жел.а, да бп се овај страшнн рат што пре довргапо. Алп тој жељи за миром усуђују се тек у затвореним круговпма дати одушке, јер бн у јавном животу л.уто настрадао, ко бп пзразно такову жољу. У јавности свуда по Пегрограду носе људп крннку, те се међусобно варају, лажу п прпчају бајке о победама, у којо нп сами не верују, те изрпчу наду о победп, којој со нпко доиста не нада. А штамиа? Ову су немпло притпснулп п оковалп гвозденнм ланцпма. Морала ее одрећп тежње, да самосташо мпслп. Непрегледне множине рањеника, што се даномице враћају с ратишта, сасвпм другачије говоре. Оне не ириповедају о победама, већ о крвавим, тешкнм поразпма, о страшном страдању, о глади и убитачнпм напорима, што су пх моралн подноспти. С ужасом го-