Њива
262. страна.
ЊИВА
XVIII. год.
и за њихове онћине са уређеним магистратом и са мунициииалним нравом овлашћене варошп, изузев Буданешт и Пожотб 68 34 е) За жупаније Барања, Фејер, Комаром, Мошон, Шомођ. Шопрон, Толна, Ваш, Веспрем, Зала, као за њпхове опћине са уређеним магиетратом н мунпцнпналним правом овлаш-
10 нс варошп
_ 70
35
ж) У Нађсебену
64
32
У Темешвару
66
33
У Загребу _ .
71
35 5
У Будаиешти _ ..
78
39
У Кашп..
80
40
У Фиуми
81
40-5
У Пожоњу
88
44
Да би наши мили
чнтаоцп
што
лакше п боље разумелн, доносимо н један пример. Пример: Позваник оставио је за собом у Араду супругу, 12-годпшњег сина, 7-годишњу посвојену кћер и бабу. Дневпа потпора за двоје одраслих и 12-годншњега сина износи 62 филера за свакога; потпора за станарииу пак за свакога по 31 филер пли ти тринут по 93 филера, дакле укупно 2 круне 79 филера. За кћер испод 12 годпна износи потпора н станарина 46 филера (гшловнну од 93 филера), За целу нородицу коју је позваник за собом оставпо и коју је он издржавао износи укупна потпора 3 круне 25 филера дневно. Ето сад ће бити ово свакоме доста јасно. л. Т.
Сетва. Давно је грануло тако тужно пролеће на благословену мађарску земљу као ове године, када један део орачасејача у далеким крајевима живи и туђпнску земљу оплођава проливањем драгоцене крви своје. Па какве су снротпњске ране зоре овога предпролећа! Ипаче. кад не беше другог посла, изалазили су у гомплама газде на своје малепе њпве по разривеним «ленијама» (путевпма), да ногледају орошепе усеве како напредују и да впде целу таблу хране, иад којом се још налази сребрнасто бео елој магле, који се под уплпвом све јачнх и јачих сунчаних зракова постепено разплазп. Какав је сада озелењен хатар? Још пре неколнко дана покривао је бео снежни покривач земљу, али је овај био краткога века и нестаде га брзо. Сада море зеленнла пред пама, докле год нам око види. Свугде сам усев, над којпм се распростире чудновато плавичасто нсбо са млазевима (облацима), а на крају хорпзоита зелено море усева: као да у даљини тавно зеленило младога усева прелази на небесне њиве преко нашнх глава. Алфелдски ветар пун песка јури и звпждн. Ко бп нам знао рећи, где