Њива

264. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

је овај пут презимео. Не доноси људских гласова, као нначе у зорама овога месеца. Само кад-кад чујемо тужне гласове младог усева, када се у ветру талаоају влажип, витки листпћп његовн. А то, веле, добро чпни усеву. Можда ћемо чути разговарања жена. које су изагале па поља да внде усеве псто тако. као прошле годиие људи, правп госиодари њива. којн су свагда рано ходалп пролећњнм зорама по блатнавом путу. И ппаче смо врло уважавалп сетву. паду наше будућности. у дапашњем ратноме добу треба да њен живот двоструко уважпмо и пажљпвим оком ваља да пазпмо па њеп развитак, који за нас тако миого значи. .. Растнте п развите се, усеви, да би се онда, када томе буде дошло време, с помоћу сунчаних зракова п доброте благословене земље у руво одели. које ће вам казпвати да вам је нлод сазрео; поздрављајте нас опда. када вам се будемо клањали косом и сриом у руци, тешкпм и пуним класовима!

Пољски мишеви и дома~ћи пас. У дапашње тешко време велика нам је брпга да осигурамо себи потребпп, свакидањп хлебац. Међу тим бригама ннје нп мала брпга како ћемо потамапити по пашим њивама пољске мпшеве — који су иам лане баш о жетвп показали своју опаку ћуд. Тада су нам храну, која беше дошла већ до руке потаманпли. Могу да учине то и са овом летином ако

их за времена не потаманимо док се нпсу почелп котпти. Мн смо већ п више пута пзлагали у овомр листу како се тамани пољскп миш, а сад пзлаже једап ратар, да бп сс пољски миш могао успешно таманити, кад бн ратар држао домаћег иса алп га ие држи пошто мора за њега да плаћа велику порезу нсетарину. Тај честити ратар тужи се ево овако : "Пољскога миша ревио п јефтино тамани омањн домаћи пас. Гледао еам како је овакп пас, приликом пролећнога орања, само за један дан потамапио 500 комада пољских мишева. Ето тога пса сада по нашпм кућама нестаје; јер су жупапијске властп повисиле псетарину са 50 фплира на 4 круне. То су учипилс бајаги у обрану зечева, јер веле, пае који једе пољске мишеве, дави и младе зечпће! Не буде лп ових паса. зар ће онда пољарп илп жандари пуцати на пољске мишеве?! Боље би било пустпти и даље кућевнога пса. да ои по ћефу своме тамапи пољскога мпша.» «То зна свако да пас гони ит амани пољскога миша; некојп га улови и удавп а пеки га и пождере — и тиме чиип газдп своме велику услугу. На жалост у нае је на много места домаћп пас врло запуштен и запемарен. Живп често само од опога што украде — па зато се и скпта из авлије у авлију докле га не одадру по леђп или по ногама. Ко се брппе о томе: да лп је иас чист, да лп иије свикао такове иавике са којима може да шкоди човеку илп жпвинчету. Где се људи тако мало или нимало