Њива

XVIII. год. ЊИВА 287. страна.

већ затекла смрт % . . Овде се један францускп јурпш пребио у кипш немачки танадп. Но Французи, који су — бар тако кажу њиховп пзвештаји — на овом месту победидп, нису доспели ни да покопају своје мртве. Алп ово гробиште још и није најгоре; на другој страни лежи читав француски батаљун, којп је јурпшао у шпринп од 200 метара. У реду леже човек до човека, како су У Р е ДУ и јурншали . . . У свему лежп овде око 30,000 мртвпх људп између једне и друге позиције. Овп страшнп губитци, што их је покосила немачка офензива, могу послужити као једцна исприка за невероватно лагање француских војних пзвештаја. Не усуђује се народу јавити: »Нашпх је 6 7* зборова тако крваво одбијено, да и не приповедамо, колпко нас је остало здраво и читаво.» Ово је сасвим разумљиво. Па зато франпуски генералнп стожер п лаже тако системачки. Све тамо од 15. фебруара описује бојеве у Шампањи једнолпчним понављањем: «лакп успеси», »знатан добитак земљпшта», «велик напредак« птд. Осим на сплну бројчану надмоћ генерал је Јофре под вјестно уложио сву наду на деловање својпх топова, те прпредио канонаду, какове још није било ни у једном рату. Знамо, да су Французи билп прорачунади 16 граната на сваки текућп метар немачкпх стрељачкпх ровова, а знамо надаље, да су у 5 дана избацили по милијона топнпчких танета против наших положаја. У одсек једне наше дивизије пало је за један дан 90,000 граната. То впше није била батеријска ватра, већ бубњање с топовима. Али нису рачунали с јакпм живцима немачких војнпка, којп су местимпце кроз 48 сатп издржали ту тучу од ватре п жељеза, а да нису нп писнули, већ су сваку француску навалу тако снажно одбилп, да Французи нису могли нпједну пуковнију, која је бпла у тој ватри, поновно послатп у лпнију. Сваки нови јуриш подузпмали су с новпм и сасвим свежим пуковнпјама. С бојгапта у Шампању отишао сам у радосном уверењу, да је немачка тамошња лпнија јача и непредобитнија него ли пкада пре. Ако је Французима по вољп, могу онде

још једанпут покушати да јурпшају и окрваве главе, а онда читав месец дана свом народу пзвепггавати о »силнпмуспесима п победама». Али продретп лпнију не ће! «Нар. Нов. • КОВЧЕЖИБ. Лети да очуваш без леда месо и друго што. Кад месо лежи, особито на дасци, пре се поквари, него кад је обешено. Још се месо добро држп, кад се добро покрпје свежим лпшћем од купуса. Боље се још држи, да се у сирће замочп крпа, па, се онда у њу добро умота месо. Ту крпу ваља бар трипута дневно мењатп. II више дана може месо стојати, кад се добро замота у чпсту крпу, затим сместп у сандук плп сандуче, па онда преко њега поспу и набију мекиње. Дан-два добро се држи месо, и кад се еместп у млеко помешано са сирћетом. Печење од жпвине добро се држи дужа времена, кад се сместп у земљан лонац па се онда прелпје машћу. Маст ваља прво добро пспржитп п кад се печење прелпје и маст се стини, онда озго суд ваља повезатп пергамент-хартпј ом. Рпба се добро држи, кад се прво очистиу затим сиоља п пзнутра добро натрља сољу, у чисту крпу замота, па наместп на какав камен п заспе чистим песком. Млеко ваља добро укувати, нзручити у земљан суд, па онда сместити у хладну воду,, коју треба чешће мењати. Шунке п кобаспце ваља добро замотати у чисту хартију, па онда сместпти у пећ на роштиљ. Да спојиш гвоигђе и дрво. У врло јаком сирћету раствори туткало од морунпне бешпке (НаизепМаве), па сн тиме добио што жашш.

Одговорни уредник: ЧИКА-СТЕВА. • • ■ •• V * .... \ 'V ' <