Њива

274. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

чпсто мерена метарска цента. без вреће, довежена на товариу станицу. Ова иста владпна наредба наређује још п то: да млпнови од горњега дана могу ма како добивене мекиње само у смпслу владпне наредбе продавати. Главнпје одрсдбе су ево у овоме: Млнновп којн мељу брашна бпло за најам, бпло за ушур помељарпма за домаћу потребу пм а пе мељу за продају п нпсу то млелл нп отпре не могу продаватп нп мекптве ни ;фуге очппке него морају то предати својнм помељарима. Свп други млинови дужни су од 4. априла о. г. да пздају мекиље п друге очннке само на упутницу Кр. Газдпнског Надзорнпштва а само онолггко. колпко је нсто дозначило и то оппм редом. како су дозначницу примнлн. Ако немају мекиња, прибележиће млинови порутдбпну, пзвестиће поручпоца када ће му моћп п колико ће му мекиња моћи продатн. Ако млин не узмогне житпе, ражне и јечмене мекиње од дана самлевања за 30 дапа а кукуружње за 15 дана продатп, може то пријавитн Министарству тгољопривреде, па ако се од дана те пријаве не бп за 15 дана јавио купац са .дозначницом Газдинскога Надзорнпштва илп ако не би Влада учпнпла расположење о томе коме да се те мскиње продаду п уруче — може млпн мекиње продатп ма коме драго и то жптне, ражне и јечмене мекиње по 17 крупа, кукуружње по 40 круна са довозом па товарпу станицу и без вреће. Млипови дужни су на захтев куица усути мекиње у његове вреће,

али ако оне дају кунцу врећс, могу за сваки 400 кплограма мекнња наплатити 4 круиу 90 фил. вшпе а при мерењу мекпња у врећи рачунатп тежину вреће са 40 дека. Попис п добава кукуруза. Господин мннистар ползоприврсде наредно је да за 5 дана власти поппшу сав кукуруз у клпповима и окруњен кукуруз у жупанијама : Ноград, Комаром, Ђер, Естергом, Веспрсм, Фејер. Толпа, Шомођ. Барања, Зала, Хевеш, Боршод, Сатмар. Саболч, Хајду, Пешт-Пилнш-ШолтКгапкуи, Јас-Нађкун, Солпок, Бихар, Бекеш, Арад, Чанад, Чонград, Тсмеш. Тороптал, Бач-Бодрог; да.ље у варопшма: Сегед, Ходмезевашархељ, Сабадка, Баја, Дебрецен, Ђер, 1лечксмет, Панчево, Ујвидек (Новн Сад), Вршац и Сомбор. Сав тај пописаин кукуруз узеће се за узапћен, секвестрован, п од љега се не сме извозити нпкамо ништа, оспм кукуруза прнјављенога Земаљском Економском Одбору и онога којега је он реквирнрао. Тај се секвестар не одиосп на кукуружње брашно, те се то може уз псказницу свуда шпљатп. Власник кукуруза нс може с њнме за трајање секвсстра слободно располагати, али може, од њега за сопствену економску и домазлучку потребу толико употребпти, колико му је уз штедљиву употребу неопходно нужно. Алп ако би власнпк морао од тога узапћенога кукуруза да употребп внше од 40 % и то бн изнело више од 5 метарски центи, дужан ,је