Њива

276. страпа.

ЊИВА

XVIII. год.

Исхрањивање живине за време рата. Светски ])ат, којгг сад беснп, задајс велике бриге н нама услед недостапнтце житног зрневља а услед тога п његове скупоће. Природна последнца томе је то. да та псвоља иајвећма тпшти оне, којп запаћују живпну н куннће (домаће зечеве). Томе ваља безусловно доскочитп те жпвину н купиће ваља хранитп п свим отпатцнма, које смо пре — док иије било рата — бацали па ђубре. Због данашње готово већ неиздрживе скупоће меса треба двоструком ревношћу да идемо за тим, да нашу жпвину не само одржпмо, него да ју но могућности н умножнмо. То захтевање инје само пндпвидуалнп интерес, иего је п родољубива дужност, да свако и у оппггем пнтересу вршп ч-зоју дужност онде. камо га је поставила судбпна. Свакако је то тежак посао. но ми се уздамо у наше газде. да ће и у овим тешким временима вршити своју дужност. Нарочпто имају велику улогу живина и јаја, јер оиима који леже у болницп, а п опима који су се предиглп од болести, потребна је лако сварива храна, да се нзлече што пре. При редовном и целисходном исхрањивању како треба да мотримо

на то, да у датој храни будс сварпвпх састојака, којп добро хране. Код животиња, које су у развптку п кад се лпњају и код жпвине, док лежо јаја. треба сразмер храњивнх састојака да буде скучеи. V ово ратно време треба да пдемо за тпм, да и отпатцима можемо одговорптп тим жнвотним захтевпма. Важно је с тога. да нарочпто кујиске отпатке. бпло свеже. бпло осушене п самлевене, дајемо живини. Сад скупо зрневље можемо накнаднтп плевом, чију храњпв} т вредност врло добро можемо пскаристити, мешајућн ју талогом од шећера, самлевентг месом II крвљу. Један део костију са кујнских отпадака можемо такођер самлетп. Важно ће бити сад у пролеће обратитп већу пажњу на кокице (бубе). је]) у њима. кад се осуше, пма беланчевние, која се лако сварује а надокиађава беланчевину осушене н самлевене крви п меса, само ње треба датн нешто впше. И самлевена се шапурнка врло добро може употребпти. пошто се најпре помеша са талогом од шсћера или са мршавим млеком, евентушшо кокпцом (бубом) или отпатцима олаја из суваче. При давању мекињасте хране најбоље се п најцелисхОдније поступа овако: Такве отпатке, који остану у кујни а не могу се наједаред дати онако у влажноМ стању. одмах ваља исушпти, да се стврдну, да се не би покварпли. иструнули. Онда их у сувом стању саМељемо па их пОМешвмо са другћм