Њива

318. страна.

ЊНВА

XVIII. год.

Како се путовало ненад, а нако се путује данас. Од села једног до другог некада је пут бпо толнко дуг и Еремена је требало тако много, да се ретко ко могао наканпта, да пде до другог села. А како је и могло бптп друкчије, кад нпје бнло путева, него се морао ломитн човек, било на коњу плп на колнма, преко јаруга, бусења п шппражја. Ни главни друмовп нпсу бпли, каквп су данао. На већу дал.пну обпчно се путовало на попгганскпм колпма. За дванаест сахата прелазпло се највпше педесет километара. А данас за краће време, само за једну ноћ, пројуре ватрена кола брзога воза впше од осам стотпна кнлометара. II то у томе возу пмате све, што хоћете, као да сте код куће: п кревет, и јела, и салон, п кафану, и све друго. Шта мнслнш, колпка је то разлика у путовању од некад, п како је сад ?! Што се тпче путовања, није то само разлика између некад н сад у времену и преваљеном путу и у удобностп, него и у цени. Колпко данас пређемо нута за дванаест круна, нашим дедовима требало је да потроше блпзу сто круна. И на водп путује се много брже. Пре педесет година прелазило се на једрењачи на дввста кпломптара на дан, а данас пређе се за исто време на пет стотина кнлометара. А већ данас нпсмо задовољнп ни .железнпцом, него се возимо на аутомобилу, јер можемо на њему да ударнмо и добрпм колскпм путем. Није нам впше довољна нп најбржа лађа, нп још бржа ватрена кола, нп аутомобил, јер на једним можемо само водом путовати, а на другпм само по суву. Сад је човек пронашао као птица да лети, те тако да прелеће преко свпју препона и сметња. Као нама, који путујемо на ватреним колима, што је чудновато и необично некадашње путовање, тако ће и нашим потом-

цима бптп чудновато, како мп сад путујемо. Као птпце прелетаће онн брзо с једног краја света на други. Ала је пре бпло тешко путовати на онпм несрећним колпма по оном неутрвеном путу! Човека је глава морала заболети од оне шкрппе точкова, лупкарања срчанице, јечања лотрп и шарагља, и већ каквпх нпје бпло ту гласова. Па још какве су муке бпле, кад се насред пута што поломп, а до села још је ваљало дуго нутовати. Нпсу онда нп села бпла овако учесто, као данас што су. Лако је данас путоватп и јефтиније је данас путоватп, па зато свет толико п путује. Да узмемо само неке прнмере. Многп свет лети путује у Швајцарску. Од тога света имају Швајцарцп годпшње на двеста мшпјона круна прпхода. У град Минхен у Баварској годпшње дође на шест стотпна хпљада путнпка. Сви онп морају платитп ту преноћпште, морају јести, а редак је који, да не ће што п купитп. Може се мислптп, шта новца ти свп путнпци оотаве у Минхену! Нашло се, да је по Немачкој лањске године само за време Духова од путнпка пало на касама по жељезницама п лађама, по гостионицама и хотелима, више од двеста мплпјона круна. Из Америке многп свет долази овамо к нама у Европу, да се прође и разонодп. Нашло се, да ти Амерпканци годпшње оставе овде у Европп впше од седам стотпна мплпјона круна. На шездесет хпљада Амерпканаца долази годпшње у Енглеску и ту оставе више од стодвадесет милпјона круна. У Швајцарску долази годишње на двадесет хиљада Енглеза п остављају ту бар стодвадесет мплпјона круна. А већ шта се света скупп годишње за време зиме у јулшу Француску, не би човек веровао. На триста хпљада душа допутује у јужну Француску и оставе ту на триста милпјона круна. Према том велпком броју путника све се мења. Како на коју страну нагрну путнпци, одмах се ту осети већи и живљи промет. Граде се велики хотели п' одмах и сељаци у већој мерп и брже продају све, што имају. У самој Немачкој уложено је у градњу хотела близу две хпљаде милијона круна, а то