Њива

308. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

се сам својим очима уверио. да је становништво пољске радове свуда лепо обавпло п као што сви знаци показу.ју — пзг.тед је да ћемо иматп добру жетву. То је п желетп, јер Угарска ,је жптница из које црпп цела монархнја! Хвала Богу, можемо се добру на-

ће успешно решнти ваљано обављеии пољопрпвредни рад. Из нзвештаја којег читамо сваки дан, впди се јавно, да цео склоп наше државе настојава, да се државници наши непрекпдно брину, да буде довољно радних снага, да буде довољно сваковрснпх ратила с којима ћемо земљу

Иаробљенп козацп.

дати. алп у овоме добру не треба да се понесемо. Наш је земљораднпчки рад истом добро отпочео, али он још није завршен. Ми ваља из дана у дан о њему да се бринемо, да настојавамо да је увек свако на своме месту. На нашим њивама ће се решити, да ли ћемо моћи војску нашу непрекидно добро хранити. То није више тајна, јер се зна свуда: бојеве

своју сбрадити не би ли она, уређеиа и засејана, допрпнела свој удео нашем успешном ратовању. Ако победимо а победити морамо, не ће то бити заслуга само топова мужара, пушака машиница, лакпх крилатнца и бродова подморница. У победи тој имаће ту удела и стећи ће признања н наиш прости зевљорадницн, надничари, мобаши, старци, жене, девојке