Њива

XVIII. год.

ЊИВА

о35. страна.

ким, веома брзим скоковпма. Овај начин Орзог преваљпвања ватром обасутог простора, показао с-е ванредно добрим. Русп скачу лагани.је п пмају прп том веће губптке. У мањпм размациЈЛа употребљава ее често п пузање. Код аустро-угарскпх чета предњаче увек частницп, што пма додуше п своје лоше стране, алп с друге је стране много боље, ако момчад впди вође на челу. У том лежи и разлог знатннм губптцима на часнпштву, јер Руси с-у код сваке сатнпје одредплп најбоље стредце, да пуцају на частнике. Код Руса воде частницн у данашњпм позиционнм бојевпма момчад само до стрељачких ровова, а онда с-е враћају, остављају их онде заповедп пекушанпх потчаснпка. Рововп се страга затварају козацпма, нза којпх стоје стројне пушке. Занпмпво је у осталом, да су Русп у бојевп.ма код ужочког кланца п своју еибирску стрељачку пуковннју терали стројним пушкама у борбу. Часничке је сабље код нас, баш као п у Француској нестало с фронта. Губптке поднаша ауетро-угарско пешаштво добро. II иза пада часнпка држи се момчад у боју храбро и самостално. Има п случајева, где нп губитци од 50, а ни 75 постотака нису моглп поједине оделе склонитп, да напусте своје позпције. Ту долази дакако у обзир п околност, да код данашњег деловања ватре често значи узмакнути исто што п пастп. Све чете монархнје имају ванредну склоност за насртаје јуришем и кад дође до навале бајонетпма, не остане зацело нико у заклону. Ледном сузбијенн настраји не одузимају четама воље за даљње навале, већ оне баш с тпм жешће срћу у бој. Бајонетску вавалу дочекују Руси на различите начине. Док Азијци, Сибирцп, Кпргизи, те гарда до крајности уетрају, зборовп из нутарње Руепје не поднашају наше навале голим оружјем, већ узмичу, илп се предају. Док се код аустро-угарског пешаштва проводп јуриш у најбржем темпу, имају Русп и ту своје особине. ГБпхов насртај, прп којем попреко пред собом држе оружје, те уз клицање «Ура!» насрћу напред, јурнш није брз, услед чега имају многе губитке. Успоредившп аустро-угарско п руско пешаштво, прппада свакако ауетро-угарскому предност. Руси су додуше храбри, добро

опремљенп, делом и добро изображенп војнпцп, али им недостаје одушевлења, воље и свеетп, да своје спле доброј стварн жртвују. И тај морални моменат, тај дух најхрабрпјег јунаштва, дао је аустро-угарском пешаштву снагу, да се у безбројнпм тврднм бојевнма успешно опре непрпјатељу, који је бројно бпо од њега куд п камо јачп. «Нар. Нов.» Састанци за нашу потпорну благајницу. Вр.то нагло расте бро.ј онпх, који су похнталп да оспгурају себс п своју породнцу код раднпчке потпорпе благајпице. По свпма крајевпма у земљп држе се састанци, на којнма се држе поучна предавања о користпма потпорне благајнице п тпм прплпкама се упиеују за чланове врло многи. којп мпсле п на сутра, па своју будућноет. Одговорни уредник: ЧИКА-СТЕВА.

ИГ О Г Л А С И. 'ЗН1

н ■ ■

■ ■

Огласи се при 1 њк Вис1аре5%, IV.,

мају у ианлади 1ВЕ Едуе1ет-и. 4.

■ ■

■ ■