Њива

XVIII. год.

371. страна.

ЊИВА

дећи, не ће у нас бпти баш толпко богаљева, колпко се у први мах јављало. Настојавагвем да се инвалпди п после пзлеченпх рана још и иакпадно лече те да се у нодобним им радовпма пзвеџбају — вратнће миогим породпцама њихове рашггељо. Инвалидима, којима ће ваљати да пду у ма која купатпла у нашој држави, даје мпнпстар трговине јефтпиији подвоз на државипм жељезп ггцама. Из свега овога што овде изложисмо може се свако уверптп: да је н држава и друштво узело с искрсчпм, оданим поштовањем п љубавп да се побрние за паше немоћнике и то онако, као што је то њпх достојпо; јер су то нанш пнвалпдп и ■ аслужпли. да пе помпшљају с болом у души па тај час, када су се за све чае, за отаџбпну. вољно жртвовали. Т. Л.

Два рода иа истој земљи. (Које биљке можемо још и маја меседа посејатп. Недавно је Калман Керпели управнтељ пољопривредне академпје у Државном Мађарском Пољопрпвредном Удружењу држао запимљиво предавање о предмету: па који пачин нам је могуће два рода са истога земљишта постићи. По томе је цељ, да после биљака, које долазе крајем маја односно почетком ј.уна под косу, таку биљку посејемо, која до јесење сетве сазрева. Будући да имадемо такпх биљака, које за 70—74 дана сазревају то их можемо посејати у

етрњику и после њпх још увек можемо за времена јесење усеве посејати. Пропзводња тих биљака са кратким времепом развитка је и зато ове годпне од иајвеће важности, јер п ако су газде све учинплп, да мартааприла сваку стопу земље засеју, ппак је због недовољие радене сиаге још на миого места остало пезасејапог земљшпта, које ако пе пође за руком да га још и накнадно са кукурузом засејемо, онда још увек можемо посејати бпљке са кратким времепом развптка. За ту цељ препоручујемо пре свега проју и обичну хељду. Проја сазрева за 80—100 дапа, а обичиа хељда за 70—74 дана. До краја јуна ваља нам посејати проју за семе, а до половпне јула хељду. Дочпм дакле проју већином после рапих бнљака за пићу сејемо као што су граорица, јесењи грдшак са ражи помешан, детелнна итд., — хељду ћемо п после стрмних усева (пшепице, ражи, јечма и зоби) моћп посејати. Наравно нам ваља стрњику после коспдбе одмах преоратп, подрљати и после кише одмах хељду посејати. Проја захтева земљу, која се налази у доброј снази ипаче не даје довољни принос, дочим хељда и у слабијој земљп успева. Ако са пстога земљишта хоћемо два рода да скинемо, онда две биљке одузимају земљи храпљпве материје у истој години те нам се ваља брпнути да дотично земљиште довољно ђубрета добије. Ако немамо довољног стајског ђубрета, онда треба да дамо суперфосфата тим пре, јер то вештачко