Њива

ЊИВА

Ратарски недељни лист

Број 25. 20. (7.) јуна 1915. XVIII. год. Претплата је: 3 круне на целу годпну. Уредништво п наклада «Њиве» је: Издази еваке нодеље. ВшЈарезј, Е§уе1ет-Шсга 4. II лази и на мађарском, словачком. рушњачком, румунском п немачком језпку.

Највећа цена вуне. ат је свпма нољопривредппм производима подпгао цену, али можда ни једном у тој мерп као ву.ии. Поелсдњих дана је изашла наредба, која регулише цену вуне тако, да утврђује највећу цену, која се сме за вуиу нскати. Дакле стојимо са вуном исто тако као п са пшеиицом, ражп, зобп птд. све те производе не смемо скупље, пего што је утврђена цеиа. продавати. Наредба о највећој цени вуие у толико се разлпкује од досадањих наредаба, у колико највећу цену тога производа не утврђУЈе по 100 килограма, него о томе располалсе, шта је највећа дозвољеиа цена једнога кнлограма чисте вупе. Зашто је то тако? Врло пам је добро иознато, да се вуиа», у такоме стању како га са

овце скидамо. не може за предење, ткање употребпти, јер вуна у томе стању богме много прљавштпне садржава. У овчпјој буидп имаде оснм вуне, масти, зно.ја, земље, песка, ђубрета п сувише! То је тако не само код вуне, која се масна нтиша, него и код таке вуне, која је на овци опрана остаје толико од тих прљавштина, да, пре него што ју предемо п ткамо, морамо ју творници поиово честито испраги. Још више захтева ирање у творпицп маспо шишаиа вуна. С помоћу фабричког прања — што ,је творничару свагда цељ, да се што боље изведе — даде се сва прљавштина уклонити, како из масно шишане вуне тако п нз вупе, која је на овци већ једиом опрапа. Што после фабричког прања остаје, то ,јо ч.п ста вуна. Колико од разноврсних вуна, што