Њива

412. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

КРОНИКА. Огледало светскога рата. Неки бугарски впсоки војнпчкп часник вратио се овпх дана пз Петрограда. па је у једном бугарском лпсту што пзлазп у Софији. оплсао своја носматрања. Руско друштво, велп тај Бугарин, врло је нерасположено, јер држи да је немогућно да ће Руснја у овоме рату успетп. Револуцпонарп се у унутрашњостп Русије нанрежу да бунењем народа приморају рускога цара да закључп мпр. Дпжу у зрак барутане — а оскудица је у народу тако велика. да се не да кастп колика ,је. Родитеље, старнје људе, гоне на бојпшта са кнутом. Интелпгенцнја не може да умири народ, да угушп буие, те за то и она журп да се рат заврши — па ма се Русија п понизила! Из извештаја тога Бугарина вндн се јасно како стоје ствари у Русијп. Чим довршпмо ратовање са Руспјом, лако ћемо са својнм осталим непрпјатељпма. Италнја видп како је лудо загазпла у рат. Највеће талпјанске новипе јадају се како сј т за месец дана ратовања Талнјанци добпли само — батина, Талијанцн су се љуто преварпли, мпслећи да у пас ратују све сами старци и дерлад а да ми већ умиремо од глади. Талпјанеки листовп су дражилн Румунију, да п она уђе у рат, а сад кад впде да су Румунп ц даље осталп неутралнн грде их на сва уста. Ко губи има права да се љути, тако је п у кар-

тама а нек молн у рату. ЈБуте се и Руеи што их бијемо, псто тако љуте се н Французн и Еиглези — алп наше нм сузе већ внше не помогоше! Док ови редовп уг.тедају света, одјекнуће по нашој монархнји и по Немачкој радоснп глас: да је главна варош Галиције — Лемберг — опет наша, јер су је наше удружене во.јске узеле на јуриш. До којн дан нема впше Руса у Галицпји!

Рани, средњи и позни кукуруз. Ранп кукуруз треба онде сејати где је земља плитка пли ако га нисмо ма пз кога узрока моглп посејатп пре копца месеца маја пли почетком јуна. У плитку земљу за то се не може сејати рани кукуруз, јер тај не би могао нстератн нп кпћанку. Средњп н познп кукуруз можемо онда пропзводитп ако су с.тојевп црннце земље наше дубоки те узможемо кукуруз рано посејатп. Међу раннм кукурузом нарочито је добар спкуљски п чпнквантин. Снкуљскоме је зрно мекано а чинквантипу је зрно тврдо. Чпнквантин добро подносп сушу, кукурузовнна му је храњпва, 1 а.тп су му клипови врло сптни, те му је берба скупа п спора. Од средњих кукуруза најбољп је алчутски. кога газде већ врло добро познају. Од познпх кукуруза најбољи је наш обпчни, алп га ваља сејати у добро урађеној, ђубреној земљи а семе му ваља изабирати нз најлепшнх клппова п то оно пз среде које је једро и здраво.