Њива

414. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Перемисл — Пшемисл. " Иза обсаде, која је потрајала четпри и по месеца, часно је дана 23. марта пала тврђава Пшемпсл, нза како је псцрпела еву своју снагу». (Службепи пзвештај од 23. марта 1915.) «Од данас у 3 сата 20 мпнута пре подне налази са Пшемпсл опет у нашем поседу«. (Службенп извештај од 3. јуна 1915.) Тешко је наћп речи, које бп достојно онисале оне осећаје, што пх сваки појединп од нас осећа, кад прочита ова два одломка. У краткпм, сухопарнпм речпма они описују .једну епопеју, вредну, да буде предметом певања једног Богом надахнутог песнпка. Недавно је један велпкп бечкп лист ппсао, да је Пшемисл за нас впше него лп војнпчки појам. То је пстина. У Пшемислу мп смо впдили усредоточену част монархије, наш политпчки п војничкп престпж, у њему смо гледалп врхунац свпх нашнх нада. Схваћајући тако знаменовање Пшемисла, лахко ће се схватптп п онп осећаји, који су нас прожималп на ове горње две службене вестп. Тугу п жалост, неизмернп бол родпла је у нашпм душама прва. Поред свега тога, пгго је Пшемисл пао од глади, а не под победоносним мачем непрпјатеља, поред свега тога, пгго у марту допста пад Пшемисда нпје нп у којем правцу утецао на општп ратнп положај, ппак се нисмо могли отрестп осећаја, да је падом Пшемисла знатно настрадао наш војнпчкп престиж п да је ангажирана част наше монархпје. И наши су непријатељи добро зналп, да падом Пшемисла, и ако тај пад нпје био успехом антантног оружја, већ једпе неодољнве силе, задан тежак ударац не наши.м војнпчким основама, већ нашем чувствовању, па стога у Петрограду, Парпзу и Лондону нису нас нп штедили, већ су сасули на нас прегрпгг руга и поруга, којп су

крунисалп тпм, што су наш Пшемпел прокрстплн на * Перемисл». Данас .је та љага пзбрпсана, сјајно се опе 1 светлп наш победоноснп мач, п успостављена је част нашег оружја п нашег престпжа. Од 3-ћег јуна Пшемпсл је након десетнедељног руског господарства сплом савезнпчког оружја освојен п опет у нагаем поседу. С граћанства целе монархпје дпгнута је она тешка мора, која нас је тпштпла, а елементарном су снагом пзбиди занос, радоот п задовољство што је јуначком храброшћ} савезничке војске опет уклоњен онај облак, којп је застро наше погледе у плаветно п сјајно небо, у небо нашпх дубокпх нада у коначну нобеду. Са свих страна монархпје — а јамачно је тако бпло у савезнпчкој Немачкој стпжу вестп у неоппспвој радостп и непзказнвом одушевљењу, којпма ,је прпмљена весг о освојењу Пшемисла.

Веран друг. Ванредан прпмер жилаве устрајноетн, срчаностп п другарске верности пружа хпсторпја једног обпчног војнпка, који са пригодом патролпрања пстакао тако, да је добио највеће одликовање, што га простп војнпк може добптп: златну колајну за храброст. Ердељска пуковнпја број 31. налазила се у боју са Руснма, лежећп закопана према непријатељским позицијама. Једвога дана требало је извпдптп, да ли је непрпјатељ још у својим рововима и колика му је јакост. Било је то опасно и тешко подузеће, јер је извпдница морала поћи у непосредну блнзпну тпх ровова, да своју сврху постпгне. Уз будност руских војнпка, којп пуцају на сваку главу што се покаже, била је ова извидница напроото осуђена на смрт. Зато је заповедник оатнпје најпре приказао својим људима опасност подузећа, те онда запитао, ко ое жвли добровољно јавити. Мирно. управо радосно јавплн су се свп ! Под заповедништвом десетника Шустера сложила се пзвидница од особито окретних