Њива

ЊПВА

404. страна.

Војннцп ваља да траже себи допуста лично на своме рапорту, саслушању. Допуст даје заповедипштво докпадног, причувнога тела (завода итд). Момчад се шиље на допз*ст обпчпо л т опа села, З т којилга је прошлога лета бпла на радз". Ну ако бп у којем другом селу бпло потребно раденнка, то ће солгабпров. пз села у којем пма п сувншнпх раденика послати пх у опо село које пх буде требало. Дан када ће почетп допустн у поједпнпм жупанијама, одредпће војничко (зборно) заповеднпштво споразумно са поджупаном. Разуме се по себи, да ће п ово одређпвање завпспти од местнпх. подпебских и економских прилпка. За косидбу пуштаће се домобранска момчад у смпслу односне наредбе одмах, неодложпо. Чпм та отпуштена војена момчад стпгне у село, варош, дужна је да се одмах јавп код жандармерије, даље још у опћпни код поглаварства, односно код варошке капетанпје. Власти ће саставпти писмено о томе: да лп је допустна момчад обавила онај рад на којп је добила допуста, те ће тај пзвештај поднетп заповеднпштву докнадпога тела. И жандармерпја ће строго пазптп на то: да лп допусттта момчад обавља дозначенп јој посао. У колпко бп се нашло и таковпх бесавеснпх војнпка, којп бп папустплп одбрану отаџбине а на дому не бп хтелп радпти жетелачке послове — то ће војена заповеднпштва оваке несавесне војнике одмах опозвати и строго казнпти. Надамо, да се ово не ће догађатп — јер то знаде сваки

наш војник ко.тпко је важно да се летпна збрпне — те се не ће нико огрешптп о своју двоструку дужност. Оспм ових по.јединпх војника ко.је ће пуштатп на допуст, даваће се газдама за обављање коспдбе п вршпдбе скуппне од 20 раденика под управом једнога поузданога п отптрог војнпчкога подчаснпка, каплара плп наредника. Молбе за одашиљање овпх раденпчкпх скуппна видимпраће опћпнско (варошко) поглаварство а газде ваља да пх поднесу оном најблпжем војеном заповедттпку где је докнадно војено тело. Ове радеипчке скупине пзашиљу се тога ради, да се олакша обрађпвање земаља онпм газдама којп су на бојноме пољу. Газда плп опћпна, којпма се даду оваке раденпчке скуппне, дужне су да се састарају за храну п стан пм. Храна се добавља за новац којп даје газда за храну путне трошкове пак подмпрује војенп ерар. Осим тога даје газда сваком поједпном војнпку у тој раденпчкој скуппнп надппцу прпмерену местпим приликама. Морамо овде и то прпметити. да не може баш сваки земљорадни газда п раденпк добити допуста за радове косилачке, жетелачке п вршаће, пего га може добитп само онај, који се може за извесно време, обзпром иа војене потребе, послатп на допуст. Све што важи за војипке, о којима је била реч, важи п за земљорадничке машпнисте и ложаче, који су запосленп у нашој земљтт. Њима се по мпнистровој наредбп доде.љује допуст до 15. септембра 1915. год. И они се