Њива

'| 28 . страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Чујте људи!

Хвала мплоотивои Богу, жетва нам је на прагу. За ратара је ово највећп годпшњп рад, а п нп једнОхМ правом ратару тај посао не пада на терет. Свакп се од срца обрадује жетви; са својим друштвом, све у песми, разговору п пошалпцп прпоне око посла и често и не осазп, кад изађе на крај. Та како се п не би радовао, кад сада збира плод своје годппгње муке. Сад је само међутпм за свакога ратара најглавнпје да своју летпну пгго боље уради, како би му се труд пгго боље наплатио. Ја сам, људп, свога века доста летина урадио, па знам, како треба око ње поступатп. Чујте ме п послушајте ме, да се не би морали на евојој штети учптп памети. Храну онда треба коситп, кад нпје ни са свим дозрела ни сувише презрела, него онда кад је још као мало почврста. Јер ако косиш храну зелену, зрно ће учманути, те нпје нпкакво на оку, а ако је храна презрела, лако се млати, те силно зрно оде у штету а није нп црвено, него побели, те му код трговца одма цена падне. Ну зрно за семе треба да је потпуно зрело/ јер само ће онда свако зрно изнићи и добра плода донетп. — Сваки газда нека на послетку радп ону храну, што је наменио за семе и нека је оврше на коњп, јер Машина излупа зрневље, те и клицу повреди, те је после храна на њиви местичава. Чпм свезеш храну на гумно, гледај па стрњику брзо заори, док још држи влагу. Уради тако, па знам, да се нећеш покајати.

А ево зашто: кад стрњнку заореш, онда сав коров п друга арлуга изникне; не остане ни једно семе у земљп; али ова травуљпна нема времена да сазре, да се усеменп, јер тп јој на јесен плугом својпм главе дођеш. Тпм начпном двоструко сп у хаснп: јер сп прво утаманио травуљпну п ђубре са своје земље, а друго си земљу добро исптнпо н истрињио, да ће тп свака биљка у њој боље пртитп. Ако ти је земља јака и увек добро држп влагу а надаш се још п кпшама, можеш бацптп у земљу, кад скпнеш храну с ње, чеети кукуруз за зиму или проју. Тако ћеш две хасне са једне земље скпнутп, али знај, да ће земља од своје снаге много пзгубитп. Ту штету мораш добрпм ђубрењем накрмпти, јер ће пначе јако пзмршавптп. Кукуруз треба овог месеца вредно окопавати и загрнутп. То исто уради п са шећерном п крављом репом. Пази на стоку своју, као на очи твоје, јер она тп је хранптељ. Поступај с њоме као човек. Не жалп сад хране, кад ти најтеже послове ради. Немој је из најтеже радње пустити у мршаву пашу, јер онда марвинче мора по целу ноћ да пасе, те нема каде, да се издува. За време главне радње држи стоку на јасдпма, те је добро хранп, да може боље дурати. На ливади доврши послове, који су ти можда заостали. Сено покосп п чим се осуши свези га у пластове. За зиму можеш посејати впку (грахорпцу), чести кукуруз и проју. У дударимап вртовима треба младице очити. Не заборавп младо дрвеће чисто држати, земљу око њега окопаватп, а за време суше сваку младицу уредно залевати. У виноградује време везидби, орезивању, окопавању и прскању против пероноспоре. У кованлуку треба статп на пут пчелама, да се даље роје, јер позни ројеви су нејаки, те не могу себи за зиму доста меда да накупе. Овај месец није баш јако богат у цвећу, те лако може кованџија да буде приморан, да храни своје пчеле. Пчеле требапрехранити, јер ће после са масним интересом вратити газди 8ајам.