Њива

XVIII. год.

418. страна. ЊИВА

одвоји толико колнко му је нужно до 1Л-ог августа идуће годнне за његову кућиу и економску иотребу. Али ово овлашћење које му даје мшгастрова иаредба везана је за неке уелове. Тако на прилику иронзвођач може у име своје кућпг потребе одрачунати месечно по главп 18 кплограма. али еа.мо за оне оеобе које у кућп ироизвођачевој уживају редовно природну храну. У пме економске потребе одрачунавају ее конвенцпје, уговорене да се пздају у нарави, надница раденицима, рпс рпсарнма, храпа остављена за семе и ппћа за стоку. Ако пекп газда пмаде на внше места, у внше опћнна поседа па му тај на једноме месту није добро радпо у довољној мери — може одрачунати храну што му треба за кућну н економеку иотребу на опоме месту где је она добро родила. Нотреба земљорадннчких пнвара п других сплнпх подузећа не може се узети као да је и то кућна потреба. 0 томе колпко смеју задржатп газде за сво.ја земљорадппчка подузећа изиће нова паредба. К о ј е и р о н з в о ђ а ч ? Произвођач је — то се по себи разуме — опај којн се бави лроизводњом хране. Но по овој наредби ваља за произвађача сматратп п онога, који рпс, наднпцу или конвенцију добија у пшеннцп, ражи, јечму и.тп зоби. Који тако што добијају то нпсу газде, дакле управо нису пропзвођави, но наредба пх ипак међу произвађаче меће. Зашто? Јер

наредба — као што ћемо овде впдети — велпку разлику чини између пронзвођача п потрошача. Наредба нанме впше права даје пропзвођачу, него потрошачу. Упамтпмо дакле добро, да је онај произвођач, који пз овогодшнње жетве добнја храпе од пропзвођача као надницу, рио плн конвенцију. Оншта најглавннја наређења. Пронзвођачу је дозвољено да од овогодшпње жетве, што му по одбитку кућне н газдинске потребе преостане, само онима прода, којн у смислу ове наредбе нмају нрава куповати хране од овогодпшње жетве. Произвођач својим пропзводом нп на којп другп начин не сме располагатп, не сме жетву потрошитп, не сме ју другом ни под каквпм условом дати. Ко су ти, којн по наредбп имају једино право хране куповатн. о томе ће доцпије битп речи. Нарочпто чинпмо пажљпвим газде, да врло назе на продају њихове жетве, јер ко такоме прода храну, који нема права да храну купује, не само да ће тога казннтн, којн без права купује, него и произвођач ће бптп кажњен великом казном затвора и новчане глобе а осим тога ће се продатп храна од купца одузетп. Пропзвођач не сме жетву са <земљпшта дотнчие општине, па којем је родила, однети. Ако газда и у другој општннп имаде земље и на тој жели жетву сместити, опда мора искати од власти дозволу да ју може пренетн. Исто тако може само са дозволом властп пренетн оне количине