Њива

420. страгга.

ЊИВА

XVIII. тод.

Што год су бољи саставнп делови ђубрета. тпм је н оно маспије; зато дакле хранпмо добро наше животпње те 1н‘М() добро ђубре пмати. Но ннје то погрешка код нас да је наше ђубре ]>ђако када га пз штале изнашамо. него је онда рђаво, када га на њпву изнашамо. Ђубре рогате марве ,је најбоље од свпх д]>угпх врсти. јер лагано труне п одржава плодноет земљпшта 3—4 године. Један комад рогате марве даје на годину 80—100 метарекпх центи ђубрета, У годпнама. када је мало сламе само 50—60 центн, толпко је отприлике добнје малп поседнпк ђубрета по комаду одрасле рогате марве. Воловн, које прежемо пред плут као п краве. које пзлазе на пашу дају мање ђубрета пего марва. коју преко целе године гојења ради у шталп хранимо и него краве музаре. И од коња. којега у плуг прежемо нлн с којим стално терете возимо добијамо мало ђубрета, јер највебп део живота проводи ван штале,ј но коњско је ђубре врло добро. Ио комаду рачунамо 40—50 центп на целу годину. Коњско ђубре је збпјено, тврдо. нема миого воде у њему, зато је врело, брзо се загреје, због чега га баштованп воле п добра газдарпца. која већ о Богојављењу шаље децу да купе коњско ђубре, јер је пролеће на прагу, треба скоро топлу леју спремати за ротквицу, лукац п другу расаду, да за њих новаца добпју на идућој пијаци у варошп. И ђубре свннчета и овце је важно Д 1 драгоцено само што свинче даје

10—15 центи дочим од овце добијамо само 5—8 центи ђубрета. Ђубре свпнчета, ако га бундевом плп репом хранимо пли ако нде на пашу. је хладно п влажно, а ако га кукурузом плн прекрупом хранимо ,је топло п дјејствује снажно. Ђубре оваца ,је увек сиажпо п садржава у себп мање влаге него коњско ђубре. Колпко вреди овчнје ђубре п ако га је мало и колпко утпче на земљу, то најбоље знају газде. које раде тешко брежуљасто земљпште. Другн саставнп део ђубрета је стеља. Према пределу и према годинп. да лн ,је много пли мало сламе роднло п према томе да лп имаде много шума стеља је разлпчпта. Годпне са лошом жетвом сламе уче газду шта све може као стељу употребптн. У тим временнма употребљава за ту цељ газда и тресет п лпшће н дрвену пилотину само да пмаде доста ђубрета. да му марва није гнусно прљава. да имаде на чему лежатн кад се уморена врати са рада. Најбољи материјал за стељу је ражна н житна слама. У нуждп је добар матернјал за стељу н тресет. Тресет нпје нншта друго него под водом трунути разии бпљни остатцп. нашој држави имаде у разнпм крајевпма много тресета, местпмпце га скупљају н продају вагонпма по 4-^-5 круна центу. Тресет је врло важан материјал за 'стељу, јер садржава у себи биљне остатке као и слама но уме десетпута толпко влаге, мокраће у себе да упије. Но и најважни мате-