Њива

422. етратта.

ЊИВА

XVIII. год.

Повртарске биљке. На овоме меету говорићемо о такпм повртарскпм биљкама, које на пајбо.вој земљи уепевају а то су таке биљке које највишу колпчппу хранљивпх матерпја потребују. С тога нам ваља за ту цељ намењено земљитпте не само савесно урадпти. него и добро пођубрнти. Све бпљке, о којттма је овде реч волу шта внше захтевају ново ђубре. V таку ттајбољу земљу носадпмо купус (црвенн п бели). кељ. карфијол н разну салату. Затим келерабу н целер. Ту је место и краставцу, буидевп, дпњп н лубенпцп. Код тнх биљака треба паЗНТТ 1 да не дођу једно до друго. Бундеву посејмо далеко од краставаца. Ако бундеву ц краставац садпмо. онда не сејмо нп дињу нн лубеиицу, јер ће те бнљке да се изметну. Врло је важна повртарска бпљка патлиџан, којп не сме фалити исто тако као п папрпка. И спанаћ иште добро пођубреиу земљу. Стајскоме ђубрету додајмо нетнто пештачког ђубрета и под купус можемо п људеке балеге датп. Тако пођубрену земљу ваља добро урадити, јер само ако је земља најсавеснпје спремљена можсмо жељенп успех постнћи. Све малочас споменуте бпљке волу много воде. зато је најбоље ако тако

земљпште поделимо у леје, а међу њпма повуцимо мале јендеке за воду. Из ових ћемо моћп воду лопататн на леју. Са мало веџбања пзвештићемо се лако у томе послх. Пештапскп баштованп за полнвање употребљавају женеку снагу. Ако не желимо иолпватп онда спремимо земљпште онако како то Бугарп чпне. Сваку леју опколимо малпм бедемом од 20 до 30 центпметара впснне. До сваке таке леје водп канал, који снабдева леје водом. Хоћемо ли да леју полпјемо, пустпмо воду у канал. пробијмо мотпком на једноме месту бедем. п кроз тај отвор пустимо воду у леју. Када је леја пуиа воде затрпајмо земљом поново отвор у бедему. На тај начпи је један човек у стању по јутро велико земљпште спабдети водом. И бедеме ваља пскорпстптп. на њих садимо салату. келерабу н кељ. И жуту репу можемо на бедеме посејати. Поједине леје можемо двоструко искорпстптп п то иа тај начин. да међу редовима купуса посадимо келерабу. салату, које бпљке раније на пијацу носпмо, него црвенп п бео купус. II ке.т. се садп у томе случају међу редовпма, јер п он брже нарасте те када га скппемо још увек пма купус доста времена да се развпје. Купус. Пропзводња купуса стојп код нас на доста впсоком ступњу развптка п ми имамо неколико важнтгјпх врсти те биљке, које са врло добрпм успехом производимо као што је на пример балпначки, чургоскн купус. Прп свему томе не произво-