Њива

ЊИБА

XVIII. год.

446. страна. Русм у Секешфсхервару. Ових дана довежено је неЈсолпко стотина руеких :заробљопика са севернога ратпппча у Секешфехервар = Стбнн Београд н смештено је у тамошње болнпце. Руси со. хвале како се лепо п човечно поотупа с љима п причају како је у руској војсцп велпко незадовољство; војнпцп су нввољнп и предају се јатомпце — јвр је ратовање свнма већ дозлогрдпло.

Из ослобо^ђеног Лавова. «Меие Рге 1 е Рге88е» доноси подужи допнс Ференца Молнара из ослобођеног Лавова, у којем описује згоде из тог града, што су се дешавале иред заузећем п после њега. Шетајућп по улпцама Лавова ударпло му је у очн, да госпође ноее црно-жуте оправе. Црнп шешнр, жута оираЕа са широгшм црним појасом, а жута сукња црно обрубл,сна. Поврх тога носе на прспма велике ките цвећа с црно-жутим врпцама. Дућанп с војно-опремном робом опот су пунп наших капа, сабаља итд., које су трговци билп држалп сакрпвене по подрумпма. Један трговац приповедао је, да су Руси код њега купилп много аустријскпх капа, медаља и портепе-а. Из тог се разабира, да су многи Руси своје трофеје напросто купилп. Улаз наше војске оппсује Молнар овако: У ноћи од нонедељника на уторак нико, с ким сам год говорио, није спавао. Иза жестоких прогона сви су пробдпли ноћ обучени те пуни наде слушали грмљавину топова. А у уторак ујутро за чудо сав је град знао, да ће за неколико сати Лавов бпти слободан. У улицн Лехна четворо мале деце, натрпано цвећем, трчп из града напоље. Козацп их питају' куда пду, а безазлена деца одговарају да носе нашим војницпма цвеће. Козаци су на то пуцали па децу, те сву четворипу тешко ранише.

У 10 сати попео се један рускп часннк на торањ градске већнпце, те је скпнуо руску заставу. У исто доба оставпо је град гроф Шереметиев, последњи рускн гувернср Лавова. Градске су улице у тај час бпле сасвпм празне. Иза својпх прозора људи гледају аутомобил бежећег гувернера. На то се неколнко људи охрабрнло, те пошло на улпцу. До подие еве је узрујапо чекало. Око подне, пзмеђу 12 п пб сата, долазе Јановском цестом два коњаника нашо војске, два улана. Око њпх се одмах окупнло непгго света, а за трен ока сав је Лавов на улици. На стотпне п стотпне спромашнпх жндова, који се нису моглп додуратп до улана, целивају н.ихове коње. Познати лавовскп граћангш дарује сваком улану ноту од сто круна. Уланп галопирају кроз град, за љтша пх долазн све впгае, а напокон улазе прашне п закрвављене п нешачке чете. Људи скидају с војника пушке н телећаке, па пх носе за њима. Отмени граћанп се тпскају у редове војника, делећи њима башшоте. Сав град клпче од радостн. Одмах затим поплављују град војницп 25. аустрпјске домобранске пуковннје бр. 94 п кашовко бр. 34, који Јановском и Личаковском цестом улазе у наш Лавов. После подне дошао је преко Гродешке малте војнп заповедник генерал Бем-Ермолп. Градскн већник Јановпц ирпмпо га је п поздравио. У граду самом поздравио га је свеучплпшни професор Хламтац. Генерал се захвалпо на поздраву, али га се болно дпрнуло, што га није поздравио врли др. Ратовски, те је очито био дубоко ганут, кад јо чуо, да су га Руси одвукли. Цели град се радује, музицпра, пева, а на цестама се не можеш ни кретатп. Шетајућп се градом и .разговарајућп сс са светом Ф. Молнар је забележио раане згоде. Један му је гооподпн казао ово: Доста смо плакали у Лавову, сад је време да се смејемо. Није претеривање него права истпна, да су људи плакали. У марту, кад је капптулирао Пшемисл, плакали смо сви, кад је дошао говор иа то, јер су Руси вазда нагласили, да пад Пшемисла значи конац рата и коначну победу Руса. Уједној гостионн у којој се на вечер дана капитулацпје певала