Њива

434. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

Потрошач је само онда властаи да рачуна по главп 18 кила хране месечно ако се бавн са земљорадљом или другом којом граном пранроизводње; иначе други потрошач ирима само 10 кила хране за сваку главу месечно у кућевпој потребп. Ваља нам овде нарочито пагласити. да се одредба ових 10 кила одпосп само на оне потрошаче и куице, који купују храпу за своју рођену кућевну потребу сами, на земљишту своје муипциипје. Мипистар унутарњпх послова одредпће колико њих могу рачунати ио глави месечно они, за које купују храие муницппнје, заводи нтд. Наредба одмерава друкчпје екопомске иотребе потрошача а друкчнје пропзвођача. Непроизвођач (потрошач) може да узме у рачун у име економске потребе само натуралне пристојбе својпх намештеника п храну оне стоке, која му служи за одржавање његовога посла. Не узпма се за економску потребу оиа количпиа хране, коју произвођач купује за прераду или за прехрану стоке. Влада ће одреднтп нарочитом паредбом колпко се од плодова овогодишње жетве сме и може узети за обртпичку прераду а колико за гојидбу оне стоке која иије у свези са зомљорадњом. Према овоме, што рекосмо, они потрошачи којп станују у таковим муниципијама где производе храну, могу своје потребе у установљеиом оквиру иабавпти куповањем сами без икаквога сутецаја власти. Да би се спречило да потрошачн своју залиху незаконпто пе нагомилају, из-

риче наредба: потрошач којп меру свога куповиога права прекорачп, казнп са са затвором до 2 месеца п са глобом до 600 круна а залиху му узапћује власт. Ова ирекорачења може свако да пријави; пријављавачу припада петина узапћепе хране, а преостатак се, но одбитку трошкова. предаје помоћноме фопду за потпору иивалида. Олакшаза куповање потрошачево п продавање произвођачево опо наређеље у владнној наредби, по којем министар пољопрпвреде може тамо, где је то било и до сада уобпчајепо, уз одређене услове, дозволпти, да произвођачи своје сопетвене пронзводе с колима довозе не само на земљиште своје муницилије, него да пх тамо продају било на отвореној пијацп или ииаче. бнпм особама. који су на куповање тпх производа овлашћенп. Ове нлодовс могу да купују не само потрошачп него п власти, јавни заводи птд. као п овлашћенпци владини. Што се тиче ирава потЈЈОшача помепути нам је још н то: да куповатп може само потрошач лично или по његовом овлашћењу члан његове породице. Према томе немају места трговци између произвођача и потрошача. Потрошачу није иотрсбпо да је исказницом власти овлашћен за куповање, али влада може овластпти поглаварство да одредн куповање са исказницом. У понеким варошима може потрошачево право куповања ограничптп или сасвим одузети ако је министар трговине овдастио војнпчку власт да се она брине за