Њива

XVIII. год.

ЊИВА

499. страна.

којој потпада предајна станица. Те су власти у оићинама надсолгабиров, у варошима полицајни капетан илп мађистратски чпновппк за то одређеп. Онај који тражи превозну исказнпцу ваља да искаже власти да је роба његова те да може с љоме располагати. Ако се роба превози у које друго место у Угарској, издаје се нсказнпца одмах; ако се пак превозп у Фиуму, у Хрватску и Славонпју или у место ван Угарске, може власт да пзда превозну исказницу само по овлашћењу миипстарства пољопривреде. Ова се превозна исказннца има зшек прилепити превозном листу. За превозну исказницу не плаћа се власти, која је издаје, нпкакве прпстојбе. Ко би хтео ову наредбу да изнгра п преступп, казни се са глобом до 600 круна и затвором до 2 месеца. Највиша цена сухом пасуљу, грашку и сочиву. По пајновијој наредби државне Владе плаћа ће се за сув (зрео) пасуљ по чистој центи 40 круна; за зрео грашак и сочиво 50 круна. Ова цена важи и за тада ако је пасуљ, грашак и сочиво изломљено. У ову цену урачуњен је и довоз на товарну станицу; врећа се рачуна посебно. Продаја бива за готов новац. Ако продавац даје робу на вересију, може рачунати за продајну цену пристојну, умерену камату. Цена ова рачуна се само при продаји на велико; при иродаји на мало, за дневну потрошњу, рачуна се цена сарезмерно већа.

Ове цене важе за све земље угарске св. круне н стале су па снагу 28. јула о. г., те по томе нити је слободно ове животне намирнпце скупље продаватп нп скупље куповатп. Ко тражн веће цене, ко изиграва ову наредбу, казни се затвором до 2 месеца п глобом до 600 круна. Највпша цеиа шећеру. Државна Влада установила је цену шећеру у главама до 31. дец. 1915. са 96 круна 50 филпра урачунав у ову цену и потрошарпнску порезу. Ова цена важи за оне пошнљке шећера за нотрошњу. која се превозп нз шећерана или слободнпх сложпшта шећера у великим главама. у Будапешту, пунпм колпма, уз 2 % благајничког одбнтка. Прп другпм превозпма може се рачунати друга цена. Ова наредба ступила је на снагу 22-ога јула о. г., а не односп се на цене које могу велики трговцн рачунатн препродавцима, а мањн трговци потрошачпма. Ове цене одређује власт по местним околностима. (Наставпћемо.)

Састанци за нашу потпорну благајницу. Врло нагло расте број онпх, који су похитали да осигурају себе п своју породпцу код радничке потпорне благајнице. По свпма крајевима у земљн држе се састанци, на којима се држе поучна предавања о користпма потпорне благајннце и тпм приликама се уписују за чланове врло многи, који мисле и на сутра, на своју будућпост.