Њива

506. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

вити, онда је добра и обична вода, а.ш од те узмимо нешто мање него што би медене воде узели. Сирће лагано зре. У јесен зготовљено тек на пролеће сазре, те га тек онда можемо употребити. Снрће, које с помоћу медене воде зготовљавамо је најздравије од свих врсти спрћета, не стаје скоро нпшта, те га је вредно зготовљаватп. Таманимо муве. Муве се ужасно брзо и много коте, те могу — особито у ово ратно време — да нам непзмерно миого шкоде. Помислите само, да оне слећу на лепгане опих силних погинулих војника, који леже по бојиштима још несахрањени; на многе коњске мрцине; на болеснике који болују од колерс и од другпх прилепљивих болести. На све то слећу муве, упљувају их са својом рилицом, прелазе их са гшпцима и ногама те тако разпосе са собом заразе и отрове са којима трују људе, жпвотнње, јело п одело, посте.ве н станове. Неки учењак затворпо је у једно велико заптнвепо стакло неколико мува и посматрао их је са оним стаклетом што увеличава, са ситнозором, те се уверио о овоме: свака мува снела је по четири клупчета упљувака, у свакоме по 100—120 комада. који се упљувци развише за 10 дана као нотпуио савршене муве. Када дакле првога дана у месецу само једна мува снесе 4 клупчста упљувака, то ће се 10-ога дана излећп 480 мува. а 20-ог дана 47,(300 мува. Па тек колико ли се излеже

мува преко целога лета ?! Ко убије дакле само једну муву, спречава да се не накоти милијона мува. Таманимо дакле муве било по староме начину са муводером, бпло са лепкавом хартпјом, било пак са стаклегаш звоном пунњм спрћетом за кисељене воде или се ма којпм другии начпном. Покривајмо брашнаво свако јело, воће, млеко, лебац, судове у којпма готовимо јело. Масну хартију сагорпмо одмах, исто тако и све оно на што муве радо налећу. Не шалимо се са овттм заклетим душманпном нангам и наших б.тажњих; таманпмо га немилнце док га не истребнмо из своје близине. Мува, бува и уш преносе сваку болест са стрва, скота на човека — то је јасно доказано. Знајте — чувајте се!

Како се пене хлебац. У ово ратно доба где је све ужасно поскупило, хлебац је главна храна. Хлебац је само оида добар, када је добро печеи. Пола печен, гнецав хлебац, је нездрав. Није добар ако је неслан, а није добар ни ако је преслан или ако омо сувише квасца метпулп у брашно. Брашно које смо држалп на сухом, видном месту, добро је ако га пре мешње хлеба држимо на гоплом месту. За пшенично брапгао узмимо млаке воде, за ражено брашно топле воде. Квасац нека је светло жут и дробан а со проспимо по брашиу. И пећ не ваља преко мере зажаритп. Хлебац треба да се нече у пећи сахат и по дуто. Хлебац се начиње кад се охладп и држи се на сухом месту.