Њива

XVIII. год.

ЊИВА

511. страна.

Одлазак престолонаследника. У еубо' 1 у прошле недеље је престолонаследнпк Карло Франд Јоспф са надвојвоткињом Цитом отпутовао из престонице. Престолонаследник је понео са собом из Будапеште најлепше успомене на љубав и оданост, које је за време свог овдашњег бављења на сваком кораку сретао. Надвојвода Јосиф о Мађарима. Надвојвода Јосиф је једном ратном известитељу о Мађарима ово рекао: — Већ после давно прошлих, првих бојева цела је земља, цео је свет ценио дела мађарског војника. Дела су му мој вечптп понос. Нису једаред гледали Немци Мађаре у љутом боју, дивили им се и одушевљавали се њима. Ово нарочито важи за бојеве у Карпатпма, где су Маћари надчовечанска дела вршили. — Свето ми је уверење — рекао је затпм надвојвода — да она мађарска крв која је росила бојна поља, није бадава проливена. Свака ће капљпца крви припремити једну сретнију и мирнију будућност. Чврсто сам у ово уверен, јер сви знамо за удео Мађара у овом светском рату. Мађарска верност, поштење, родољубље и оданост према престолу беху сасвим природни и похвале достојни пзлнвп народне душе. Мађарски војник не зна за умор и тешкоће. Као светац тако уме да се мучи и подноси, ако то прилике собом донесу. Иотина, потребно је да човек уме с њим разговарати његовим језиком и затим га својски себи загрлити. Најзадушнија жена. То име злслужује госпођа барона Имре Гилањија, министра пољопривреде. Док се барон Гилањи у свом делокругу брине око економског унапређења наше домовине, дотле његова госпођа у својој домени, у друштву неуморно организује добротворни рад. Познато је, да је од руске зимушње навале највише страдала жунаниЈа Шарош. Са свих страна наше миле отаџбине исказују појединци и друштво своју готовост, да допринесу новчане жртве, да се опустела села наново подигну. Преузвишена госпођа барона Имре Гилањија нредала је жупану Шарошке жупаније 40,000 круна, као помоћ нострадалима. Сав тај новац је сама преузвишена госпођа скупила и то је

оно, што овоме прилогу нарочито вредност диже. II ако се за родољубиво дело данас не траже нарочита нризнања ппак морамо да забележпмо, да из целе државе стпжу писма пуна прпзнања п захвалпости на добротворној делатности преузвишене госпође. Течај за прераду воћа. У Нађкерешу се уз помоћ барона Имре Гилањиа мннпстра пољопривреде преређује течај за прераду воћарскпх производа. Течај је добро посећан. Вестп О жетвп. Из најновпјег извештаја барона Имре Гилањија министра пољопрпвреде видимо, да је кишовпто време задњих дана мало пеповољно утицале на усев. Но поред свега тога је овогодишња жетва повољна. Нека се нико не брине да нам не ће бити збрпнуте све потребе. Окопавине, кукуруз, шећерна репа п кромппр врло добро стоје. Дизаље опустеллх села. Основао се у Будапешти земаљски одбор, који ће водити бригу око иодизања на граници опустелих села. Председник овога одбора је гроф КуенХедервари, а подпредседнпци су: гроф Ђула Андраши, гроф Алберт Апоњи и гроф Аладар Зичи. Пријава залиха горива. Влада је обвезала све сопственике шума п предузећа, да пмају пријавити своје залпхе горива, у колико оне могу доћи на продају до краја марта 1916. г. Пријавне листове заинтересованп могу добити у општпнском поглаварству. Нова наређеља о мекпљама. Влада је наредила, да млинари којп мељу рану сопетвеницима само за домаћу употребу, морају мекиње њима натраг вратитп п ни-, пошто је не смеју продавати. Сва друга цлинарска предузећа мекиње могу доноепти у промет само путем »мекињарског средитта». Ово ће средиште организоватп мпнистар пољопривреде. Мекиње се не ће у иностранство продавати; у земљи ће иродаја битп дозвољена на упутнице п биће под надзором привредних надзорника. Када ће оредиште почети рад, уиознати ћемо наше читаоце опширније са наређењима о продаји мекиња.