Њива

5.‘)0. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

труос, историЈСка пмена и успомене, а пз даљпне потмуло одјекује очајање Француза, Енглеза п Талпјанаца. Прво је на колено пала Руспја, а у њу непријатељи највпше наде полагаху, њој дадоиге највише оружја, њу снабдеше са безбројним мплпјонпма. Прострељалп смо јој плућа п С])це, поломнлп смо јој ноге и руке; сада ће јој жпвот бптп само таворење с дана на дан. Пад Варшаве нама више значп од победоносног рата. То внше је: ослобођена Пољска. Главна варош Пољске; Варшава, слободна је; сахрањена 'пољска слобода нашом мпшицом васкрсава. Нанш песннци некада оплакпваху ову слободу: дапас јој могу певати песме радоснице. Нашу државу са Пољском вежу прастаре везе. Између мађарског народа и нољскога је толико сличности, да судбина ова два народа никада једно другоме пе може бпти равнодушна. Сасвим је разумљпво, да се сви радујемо и безгранпчно одушевљавамо, када видпмо, да је Пољацима свануо дан ослобођења. Сретнп смо и поноснп смо, да је за ослобођење братскога пољскога народа и наша крв се проливала и да смо и ми они, који му преко крвавог неггрпјатељског тела доноспмо залоге ускрсиућа. Шта ће бпти даље — то осгавимо Богу рата. Извукли смо мач да бранимо свој живот и своју част и не ћемо га дотле метнути у корице, док не победимо непријатеља. Дошли смо до Варшаве — доћи ћемо и до крајње победе.

Новије владине наредбе. Последњих дана пзишле су следеће Владине изнимне иаредбе: Нове иаредбе о мливу. Влада је пздало наредбу п о томе. како се меље п предаје у промет пшенпчно п ражеио браншо намењено за потрошњу. У смпслу ове наредбе ваља пшеппцу 75 килограма тешку од сада млети не више на 87. него на 78 постотну. Од овога брашна могу после млинови пропзводпти само три врсте брашна. Наиме фпнога (нула) брашна за тесто, алп с грпсом заједно не више него 15 процената од целога млпва. Даље брашно за кување (старо нумера 2), алп од овога не сме бити више, но само четвртина целога жпта. Биће на послетку још једна врста х л е б н о г а брашна, која ће одговарати староме брашну нумера 5. Нпје слободно млетибрашна за крму, пићу. Од уопће просексм теже пшеиице ваља млети вшпе финога брашна за тесто, а од лакшега жпта брашна хлебнога. Од ражп тешке 70 килограма ваља од четири петине млива произвестп једнако брашно. Од лакше ражи производпће се саразмерно мање брашна а више мекиња. Највиша цена пшеничном п раженом брашну. Државна Влада је најновијом наредбом утврдила највише цене пшеничном и раженом брашну као и мекињама од тога брашна добиве-