Њива

550. страна.

ЊИВА

XVIII. год.

има јс или привредном надзорипку вратити или ,је према унутству истога бадава предати коме другом. Ко ене уелове одржп, томе ]н* пва пет годпна машппа сасвпм пЈншастп. Ко не одржи услове, од тога ће се мапшиа иатраг узетн. Машииу треба у небиљеговапој молбеипци нскатп од прпвредног надзорнпштва. Молбп треба прпкл.учити пзјаву, да ће до тични одЈ.)жатп све услове. Тјјошковс (*лаља молптељ сносп.

Нарав и здравље.

Да се здравље сачува, зависи од многпх чињеница. Нпје довољно само бити богат п имати сва средства за подссан жпвот, па да будемо здрави. Јер п богатп чине погрешке против овога здравља. Шта впше, те су погрешкс, које се чине из обести и нреспћеностп, онаспнје и штетппје по здравље, него лп погрешке, које се чпне услед пемаштпне илп незнања. За отклањаље погрешака нротпв здравља богатима је потребна само добра п јака воља а снротињи, поред тога. још и животне иотребе, Алп и једнима н другима потребна је још п добра нарав, расположење и веселост. Богатпма је то потребно, да нм послужи као брапа и опомепа, да з г

вртлог.у бурног живота обуздају своје страсти и спрече погрешке. Сиротињи пак, добра нарав је још једппо благо, која их у тешкој борбп за жппот бодрп и храбри, те лако и пеосетпо подносе и разумио отклањају све тешкоће и чине мање погрешака протпв здравља. * Поред многострукнх узрока, којп нам случајно, изпенада, свесно или несвесно шкоде у здрављу, добра шфав је најјача заштита, било да све те узроке п погрешке предуи|)едп п отклопп, било да у тпм тешкоћама очува здравље, да се вишс пе изгубп. Дакле добра нарав чува здравље, а у болести даје спаге за што брже оздравлење. Зато наш народ велп: «да је добра нарав пола здравља.» Ко је благе, добре и тпхе наравп, тај ће ретко да учини погрешку против свога здравља. Док они, којн су пргави, љути, секантнп и џандрљивп, не размишљају довољно о сваком свом раду, већ често греше тгротив свога здравља. Отуда је мишљење нашег света, да је секирација, љутња п брига узрок многим болеетнма а нарочито јектици. То је донекле тачно. Јер у љутњп н бризи но господарп увек разум, који обуздава све рђаве прохтеве п чува од разних погрешака против здравља. Пргавост доноси неразмишљеност, којаствара погрешке против здравља. Данас је век иервозе, која се најчешће изражава у пргавости, иеприептости и љутњи. II онда није чудно,