Њива

XVIII. год.

ЊИБА

573. страна.

Посете нашег краља у Варшави. Свда, након пада Вај>шаве, не ће бптп на одмет, ако се сномене, да је наш краљ био чешћи гост стародревнога пољскога главног града. Тек пгго је сео на престол, одлучпо је млади владар да посетп рускога цара Нпколу 1-ог. Дне 20. маја 1849. г. пошао је наш владар у пратњи министра-председника кнеза Шварценберга у Варшаву. Дочекан са свпма владарскпм почастпма, вратпо се краљ након четпри дана у Беч. У поводу хесенских заплетаја пошао Је краљ до годпне п опет у Варшаву. Дне 24. октобра 1850. кренуо се влаком у 7 сати у јутро пз Беча, те је око поноћп стпгао у Варшаву, тада још невероватном брзином. Краљ је одсео у палатп Лациенки. Враћајућп цареву посету у Бечу (год. 1852.) п Оломуцу (год. 1853.) отишао .је наш краљ дне 2. октобра 1853. у Варшаву. Са држања Аустрије за крпмскога рата 1854. охладнелп су одношајп пзмеђу оба двора, те је год. 1860. покушао ваш краљ својом посетом да изравна несугласице. Дне 22. октобра стпгао је краљ у Варгааву, где је расположење било врло потпштено, јер је то било у предвечерје пољекога устанка. Следећп краљев пут у Русију био је враћање посете руског цара на бечкој светској изложби. Дне 12. фебруара у 6 п по сатп у јутро стигао је у Варшаву, где га је дочокало руско дворјанство. Краљ се возио у отвореној дворској кочијн у Александрову цитаделу, где се налазила кексхолмска гренадпрска пуковнпја, којој је власнпком краљ Франц Јосиф. Кад се кралз прнблпжавао, пспал.еп је у цитаделп у почаст 21 тоновски хптац. Плсменнтм дар. Надвојвода Карло Стеван даровао је војнпцнма који су ослепнлп у ратовању по Галпцијп 10 хиљада круна.

Муннципије пред краљем. Поводом 85-ога рођендана краљевога излазе 2. септ. о. г. изасланпцп свију жупанија и градова пз земаља св. круне угарске у Шенбруну пред Његово Величанство нашег премилостивога краља Фрапца Јосифв 1-ога. Бпће њих до 500, возиће се са два посебна воза пз Будапеште у Беч, а предводиће пх мпнистарпредседнпк гроф Стеван Тпса, који ће краља поздравпти у име све наше угарске државе. Аустријска Влада п престоница Беч спремају се да госте пз Угарске свечано дочекају и лепо ночасте. 11 меповање. Одличног стручњака др-а Емила Поповпћа нл. Пеци пменовао је краљ. судбени стол у Будапешти сталнпм господарскпм стручњаком за подручје споменутога суда. Др. Поповпћ стекао је светскн глас својом сарадњом у немачкпм стручнпм листовима. Осим тога сарађује такођер п у домаћим листовпма по струцп економској. Ватрени крст. Међу војнпцпма се распроетрла вест, да ће Његово Велпчанство краљ установпти једно ново војнпчко одлпгсовање такозванп «Ватренп крст», који ће се подарпватп само оним војнпцима, који су бнлп у бојноме реду у ватри. Деветстогодншња црква. 15. августа је бпло деветсто година, од како је Свети Стеван краљ маћарски одлучпо градњу Матпјине престолне цркве у Будапешти. Споменпца војннцпма. Нашп војнпци пзвојевалп су у бптцп код Туштана, у Галицпји. знамениту иобеду. Врховно Заповедништво уручпло је свћкоме војнпку на његову матерњем језпку штампану споменпцу о тој битци, те ће онп, када се једном врате срећно својим кућама, те уоквире те споменпце, пмати увек депу успомену на своје јуначко прегнуће за краља п домовпну. Прождератп одбор за ставњу. Почетком рата су Енгдезп послалп у једну афрпчку варош једнога лекара и Хуберзона офпдира, да онде обаве ставњу. Урођеници их ухватпше и пождераше. Од њпх дванајст Црнаца је двоје на смрт осуђено, а остали дођоше на робију.