Њива

XVIII. год.

ЊИВА

56о. страна.

гом и не просипа више само руком. Погледајте само сељакову стоку! Све је више лепе племените расе и све је боље, рационалније тимарп. Истина је дакле, да је наш сељак учпо и да је напредовао. На пма нешто што нас не весели, а у чему наш мали газда не може да увиди да греши. Ко год ,је не само ове године него и до сада пажљиво посматрао усеве, мпазио је. да им нешто фалп. Стручљачко око је бадава тражило плесан и што друго, при.метити се није дало ништа и ако ,је недостатак јако падао у очи. Но ово није све. Ко априла пли маја пзађе у наша поља, томе се С]»це скоро раздрага од мплине када види, како је диван цветан усев. ко.ји се као шарени ћнлими пун белпх цветића престире по бескрајном иростору. Човек у првн мах мпсли, да су то велпчанствени садови реипце. Жалостан ,је то призор међутнм! Ти лепи цветовн нису ништа друго до коров. Жалосно је, али је пстина. да наш сељак врло мало треби коров са својпх њива. Није ово само жалосно, него ,је то још и штетап појав. Свакп коров нокрада газду, јер колико је хране коров потрошио, толико је мање доспело корисној биљци. Коров је дакле заузео место корисне биљке и потрошио јој храну. Но није зло само у овом, оно је миого веће. У чему је и шта је против истог лек то ћемо ниже впдети. Највеће је зло, да мали газда не разуме своју земљ.у. Велим, да је не

разуме. Јер не могу рећн. да је не познаје. И ако је земља, која нас вековима као мати храни. нема, зато она ипак није без живота. Напротив. она ,је жива и човек је мора као жпв створ неговатп. Ово је смело речено, ати је безусловно, да је истипа. Ону снагу, која се налазп у земљн наш сељак не разуме и зато је не чува п не негује, него ,је пушта да пропадне. Многпма ово пе ће бпти јасно, зато ћемо ову тврдњу опшпрнпје растумачити. Је лн семе жпво? Јесте, јер како би иначе могла из истог жнва бпљка истерати. Да лн свуд нз семена изникне биљка? Не изникне. Бпљка ће само онда пзникнути, ако је семе на тако место иало, у којем може проклнјатп. Не ће истерати у житнпци, у џаку п на камену, али ће истератн у плодној земљн. Дакле у у овакој земљп има жнве снаге и само њом може семе да се развије у благословену биљку. У камену н у прашнни нема живе снаге, ту се дакле не може ни жнв живот родити. И баш ту животодавну, тајанствену снагу наше земље сељак не само да не познаје п да протпв исте грешп, него је често у свом незнању чак и убпја. Зато се не треба чудитп када впдимо, да болесна земља донесе кржљав усев. Од чега постаје зенља болесном и шта јој фали, то ћемо рећи идућом приликом.