Њива

XVI I I. год . овако: чим смо скинули усев, одма п плитко узоравајмо стрњику док је ,још ветар ннје продувао, осушио. Двојако ћемо користи имати од овога поступка: коров ће брзо пзрастити и зе.мља се не ће исушити. Овакав коров се истребљује пре него што се дубоко уврежи и земљу исиса. Коров је највећп непријатељ нашег ратара и нашег господара. То .је од свих биљака иајхалапљивија и најлукавпја биљка. Нпче п тамо где га не сејеш, нађеш га н тамо где му се ппкад не надаш. Пошто коров баш оне храњивс еастојке земљние троши, којн су потребнн за наше корнсне биљке, то паш газда мора стално и бодрим оком пратнтп своју земљу, да са исте одма сваки коров чим исти онази, нстребн. Ово ће му пајбоље поћи за руком, ако не доиусти да се коров уврежи. Зато узоравајмо земљу одма иза сетве да можемо је од рапо пзниклог корова спасти. Коров не само што исцрпљује нашу земљу и тим је слаби, него је још п зато опасан, што је топло огњиште еваковрсним штеточпњама. Сваки газда зна нз пскуства, да је у усеву тим внше штеточнња ако је корова много. Шта је томе разлог? Познато је, да је с нролећа и лети много зарезника и разних штеточиња. Ови себи за храпу и ношење јаја и учауривање не могу нигде наћи боље место од рано набујалог корова. Зато па псти слећу. С почетка се лишћем пстога хране а када усев лепше порасте, онда и ту почну пустошити.

579. страна. То су дакле разлози, да пе смемо трппти на својим њпвама коров. Не смемо гледатп непријатеља да се нашом небригом шири но њиви ко.ја пас храни. Некада је сељак нстеривао своју стоку на стрњику, нарочпто овце и држао је, да је овим све учинно што је могао иротпв корова. То није доста. Свакп сељак мора сам своје руке засукати, ако хоће да му на њпвп нема корова. Ко хоће да му усев диван буде, тај ће тако без предомишљања радити.

Огледало светскога рата. Руска во.јска гине из дана у дан све то већма. Редом предаје те губн својо најјаче градове. Падоше Варшава и Ивангород, Ломза, Ковно, Ново-Георгијевск; Осовјец и БрестЛитовск. После заузећа Гродиа Руси нису могли внше одржати свој положај, те се појавила жеља: да се Немцима уступи сва Пољска за увек и за неповрат. И руска позадпица место да одбрањује узмнцање главне војске и сама је почела да бежи. Извешгаји нашега главнога стожера гласе да су и талијански нападаји већ почели да малаксавају. Опи пукови који су већ били у ватри, те су осетилн шта је то јуриш на бајонетима — те пукове не могу Тали-

ЊИВА